Ostali sportovi

Ostali sportovi (77)

Tužna je subina legende Formule 1 Mihaela Šumahera... Posle nesreće na skijanju već četiri godine živi kao biljka. Ipak, čini se da slavni Nemac ima samo još jednu šansu.

Te 2013. godine glavom je udario u stenu... Tada je nastala agonija. Šumaher je u teškom stanju, a njegova porodica pokušala je sve. Ništa mu nije pomoglo, ali nada još postoji. Švedski list “Ekspres” tvrdi da će Šumijeva porodica povući poslednji potez. Pred slavnim asom je još jedna operacija. Ako ni to ne pomogne, lekari će dići ruke jer jednostavno izbora više nema.

"Mihael Šumaher još uvek nije u stanju da priča i njegov oporavak je veoma spor", prenosi "Mundo Deportivo".

Blizak izvor Šumaherove porodice naveo je različitim evropskim medijima, uključujući "Dejli Ekspres" i "Gazeta delo Sport", da sedmostruki šampion Formule 1 trenutno ima manje od 45 kilograma.

Šumaher nastavlja oporavak od stravične nesreće koju je doživeo 2013. godine tokom skijanja na francuskim Alpima.

On još uvek nije u stanju da govori i hoda, a u njegovoj kući o njemu brine tim od 15 lekara.

Prema rečima dr Pajen, "moramo sačekati bar tri godine da bi se video napredak".

Šumaher će biti prebačen u Dalas gde će ga operisati doktor Džulijan Miks, jedan od najcenjenijih neurologa na svetu.

- Imam iskustva sa takvim pacijentima. Niko ih nije lečio više od mene - rekao je Miks za “Bravo”.

Nije do kraja poznato kakvo je zaista stanje legende Formule 1. Ipak, jasno je da nije dobro, a sada je sve u rukama jednog lekara. Ostaje da se vidi da li će uspeti ono što njegove kolege nisu pre njega.

Miks je poslednja šansa za velikog šampiona. Sudbina nekada ume da se poigra sa ljudima.

Kako prenose strani mediji, Šumaherova porodica mora da prodaje stvari kako bi sakupila novac za terapije koje nedeljno iznose i do 140.000 evra.

Tako je prodata vila u Norveškoj, potom privatni avion, a britanski "Ekspres" javlja da je u Berlinu na prodaju stavljen legendarni "Šumijev" autobombil marke Mercedes iz 1998, sa početnom cenom od 130.000 evra.

"Ne smem da komentarišem to", rekla je menadžer Mihaela Šumahera Sabine Kem.

Prošlog meseca Ferarijev šef Luka di Montezemolo je istakao da 47-godišnji slavni vozač "reaguje" na skupoceni tretman.

"Veoma mi je bilo drago kada sam to saznao. Znam koliko je jak. Uveren sam da će njegova volja biti dovoljna da izađe iz ove teške, veoma teške situacije. Tome se iskreno i nadam", rekao je tada prvi čovek F1 ekipe Ferarija.

Legenda nemačkog i svetskog sporta je posle udaranja glavom o stenu, u pomenutom padu na skijanju, bio u veštački izazvanoj komi skoro šest meseci, ali je u junu 2014. pušten na kućno lečenje.

Informacije o rasprodaji stvari neki bi uzeli u razmatranje sa određenom zadrškom, jer porodica Šumaher raspolaže sa oko pola milijarde evra usled njegovih sportskih i marketinških dostignuća. Pa opet, troškovi lečenja, koji su svedeni na 140.000 evra nedeljno, i dalje predstavljaju ogroman izdatak, čak i za imućne.

Slavni "Šumi" je pobedio na čak 91 trci Formule 1, osvojio je sedam titula, a od 306 nastupa u "najbržem cirkusu na svetu" čak 155 puta je završio na pobedničkom podijumu, na jednom od tri vodeća mesta.

Istina je negde tamo... Kakvo je zaista stanje Mihaela Šumahera? Dugogodišnji menadžer legendarnog asa Vili Veber tvrdi da porodica krije veliku tajnu.

Te 2013. godine glavom je udario u stenu... Tada je nastala agonija. Šumaher je u teškom stanju, a njegova porodica pokušala je sve. Ništa mu nije pomoglo, ali nada još postoji. Švedski list “Ekspres” tvrdi da će Šumijeva porodica povući poslednji potez. Pred slavnim asom je još jedna operacija. Ako ni to ne pomogne, lekari će dići ruke jer jednostavno izbora više nema.

Vili Veber je dugo sarađivao sa slavnim Nemcem. Vodio ga je od juniorskih dana i pomogao mu da postane najbolji.

- Već dugo govorim da porodica nije rekla pravu istinu... To čeka milion njegovih navijača. Kad godi mi kod kuće zazvoni telefon često osećam da će to biti Mihael i da će reći “Vili, kako si?”. Nada umire poslednja - ostao je zagonetan ovaj menadžer.

Od Šumaherovog pada su prošle tri godine, a njegovo pravo stanje još uvek nije poznato.

Kora Šumaher, donedavna supruga vozača formule 1, Ralfa Šumahera, nakon dugog nagovaranja napokon se razgolitila za nemačko izdanje Playboy-a. Kako pišu nemački mediji, Kora je već nekoliko puta dobila njihovu ponudu, ali ih je odbijala.

 

Međutim, samo mesec dana nakon razvoda od poznatog vozača odlučila se za takav potez i oduševila muškarce širom sveta. Ralf nije znao da će se ona slikati za poznati časopis, ali, kako ona kaže, to nije njegova stvar.

"Naravno da ga nisam informisala o tome, on mi više nije muž i ne treba da zna takve stvari", rekla je Kora koja sa Ralfom ima 13-godišnjeg sina Dejvida.

Zanimljivo je da tradicija u vaterpolu nalaže da se selektor posle osvajanja neke titule baci u vodu sa igračima.

"Nervira me to što je svima više zanimljivo pitanje zbog čega nisam skočio u bazen, nego što pišu o momcima koji nam godinama donose veliku radost. E takvo nepoštovanje ne mogu da shvatim", rekao je u jednom Dejan Savić.

Ipak, i posle tri titule (dva Evropska i jedno Svetsko prvenstvo) igrači nisu uspeli da ubace Savića u vodu, niti je on to radio (podsetimo bivši selektor Dejan Udovičić je uvek skakao u vodu)

Posle osvajanja Svetskog prvenstav 2015. godine pitali smo Savića zašto ne skače u vodu i kada će to da uradi.

– Ima vremena za to, još je rano. Biće prilike – rekao je Savić

Do dana danas važi priča kako nikada nije uskočio u bazen.

Međutim slika na narednoj strani pokazuje drugačije. 

Pogledajte sami, da li je to Dejan Savić u odelu ubačen u bazen?

Dejan Savić je bivši vaterpolista Partizana, za koji je igrao od 1989. do 1998. godine. U tom intervalu osvojio je sa Partizanom jednu šampionsku titulu, šest nacionalnih kupova, i evropske trofeje – LEN kup 1998. godine, Kup pobednika kupova 1990. godine i Superkup Evrope 1991. godine. Bio jekapiten ekipe koja je osvojila LEN kup.
 
Selektor vaterpolista Srbije Dejan Savić posle istorijskog uspeha u Riju je za “Danas” pričao o odnosu sa igračima, „kul“ odnosu za vreme utakmica i planovima. Savić je na klupi reprezentacije od 2012. godine, vodio je ekipu na deset velikih takmičenja i osvojio je devet zlatnih medalja. Na Olimpijskim igrama u Riju sa vaterpolistima Srbije dotakao je večnost.

Baš tim rečima opisao je uspeh koji su postigli kada su osvojili zlatnu medalju i tako posle svetske i evropske pridodali bogatoj kolekciji trofeja i olimpijsku titulu. A kako je selektor Srbije za tako kratko vreme uspeo da napravi uspeh o kojem većina sanja tokom čitave karijere?

"Suština odnosa između mene i igrača leži u ogromnom međusobnom poštovanju i apsolutnom poverenju jednih u druge. Vodim ekipu kakva se retko rađa, još ređe se skuplja na jednom mestu i teško da može ‘porasti’ više od ovoga. I nisu se oni prilagodili meni, već ja njima" 

Iako im nije posao da ih nalaze, on i momci koje vodi nisu bez ideja o tome kako stati na put velikoj disproporciji između ulaganja u reprezentaciju i klubove.
„Ljudi iz vaterpola, između ostalih i ja, skreću pažnju na celokupnu situaciju, apeluju za pomoć i daju sebi za pravo da pričaju o kategorizaciji klubova. Prvo bi trebalo rangirati sportove po nacionalnoj važnosti, u trajanju olimpijskog ciklusa, a onda kategorizovati klubove u svakom od njih, s ciljem krajnjeg rezultata. Pa na kraju, na osnovu toga, deliti sredstva“.

Nekada i sam vrhunski vaterpolista, s rekordnim brojem nastupa za državnim tim, Savić zna šta priča i kada govori o važnosti ranog usmeravanja klinaca na sport.
„Nužno je ozbiljno vratiti sportske aktivnosti u škole, jer primarna selekcija treba da kreće od malih nogu. Kao nekada. Ja nisam selektor vaterpolo reprezentacije, kao što mi se zove radno mesto, zato što su to već selektirani igrači. Samo sam trener ljudima koje su „probrali“ i oblikovali, prvo, njihovi nastavnici fizičkog vaspitanja, a posle i treneri mlađih kategorija. Oni su pravi selektori“.

Vidite li sebe u društvu velikana kao što u Željko Obradović, Duda Ivković ili Pep Gvardiola? Rezultati vam daju pravo na to.
"Nažalost, ne. Ne zbog toga što tako nešto ne želim, nego što je reč o mnogo velikim stručnjacima. Nije da su nedostižni, ali su ozbiljne trenerske zvezde i smatram da je potrebno još mnogo rada da bi se njih dvojica dostigli. Gvardiolu ne računam, on nije naš. Duda i Željko su žive legende i ljudi koji su mnogo toga dali. Tek sad vidim i koliko trenerski posao oduzima"

Ako nam je, kao zemlji, Evropska unija u svemu uzor, onda bi odnos jedne od njenih članica prema vaterpolu, sa istom trofejnom tradicijom kao Srbija u tom sportu, mogao biti ideja vodilja u rešavanju problema na toliko urušenoj klupskoj sceni da ekipe neretko rade u hladnoj vodi, termine za trening dele s rekreativcima, plate i premije nisu ni na nivou prosečnih mesečnih zarada u državi, zbog nemaštine se odlažu pripreme, a navijači skupljaju dobrovoljne priloge za odlazak na evropske utakmice.
„Model postoji i već neko vreme se uspešno primenjuje u Mađarskoj. Pošto vidim da imamo dobru saradnju s našim komšijama predlažem odgovornima da se makar u neformalnim razgovorima raspitaju za pomenuto rešenje i urade copy/paste istog. Naravno, prilagođenog ekonomskim prilikama u Srbiji“.

To što sveže penzionisani reprezentativci Živko Gocić i Slobodan Nikić i njihovi saborci godinama uspevaju da se ne utope u moru problema ne znači da njihovi naslednici mogu unedogled da preplivavaju posledice propasti klubova, sa čijih bi „proizvodnih traka“ stalno trebalo da se izbacuju osvajači medalja.

„Ova reprezentacija, pri čemu ne mislim samo na trinaestoricu osvajača poslednjeg zlata nego na širi spisak sa 18 igrača, ima samo jednog momka iz domaće lige, što je ogroman hendikep. Iz dva razloga. Zbog toga smo u neravnopravnom položaju u odnosu na Italiju, Grčku i Mađarsku, čiji se svi ili skoro svi reprezentativci nalaze u njihovim nacionalnim prvenstvima. U isto vreme, mladi srpski igrači, kroz naše klubove, nemaju uz koga da stasavaju i stvaraju sebi lažnu sliku da su „zasluženo“ i uz malo truda došli do prvog tima“.

 

Koliko je teško pronaći novu motivaciju posle toliko trofeja u igračkoj i trenerskoj karijeri?
"Da bi radio bilo šta u životu, moraš da utvrdiš cilj. A motiv... To je stvar koja se uči ili se godinama stvara. Večito sam imao motivaciju kao igrač, a to sam preneo i na trenerski posao. Ako ne možeš da je pronađeš, nemoj ni čim da se baviš. Lezi u krevet i ćuti"

Nazivali su je čudom od deteta, prognozirali joj blistavu karijeru, predviđali zvezdani put. Sve prognoze su se obistinile. Bila je teniserka koja je imala neprikosnoven dvoručni forhend i bekhend. Bila je igračica koja je pregršt mečeva dobijala lomljenjem protivnica fantastičnom teniskom inteligencijom i milimetarski preciznim udarcima. Bila je teniserka koja je jedina u istoriji ovog sporta doživela i preživela pokušaj ubistva usred meča. Fenomenalna, jedinstvena i neponovljiva Monika Seleš.

Jugoslovenska teniserka Monika Seleš rođena je pre 41 godinu u Novom Sadu. Selešova je počela da se bavi tenisom u šestoj godini, da bi 1985. godine (sa 11 godina) osvojila prestižni turnir Oranž boul u Majamiju. Sa roditeljima se godinu dana kasnije seli u Sjedinjene Američke Države, gde Monika kreće u tenisku akademiju Nika Bolitijerija. Profesionalni tenis počela je da igra 1988. godine, a prvi VTA turnir osvojila je u Hjustonu godinu dana kasnije, pobedivši u finalu čuvenu Kris Evert. Neviđeni talenat Selešova je pokazala i 1990. godine, kada je u finalu Rolan Garosa pobedila tada najbolju teniserku sveta Nemicu Štefi Graf sa 2:0, po setovima 7:6, 6:4. Ovim trijumfom Selešova je postala najmlađa šampionka Otvorenog prvenstva Francuske, sa samo 16 i po godina.

Monika Seleš dominira svetskim tenisom 1991. i 1992. godine, kada osvaja šest grend slem titula (po dve u Australiji, Francuskoj i Americi), uz finale Vimbldona 1992. Prvo mesto na listi preuzela je 11. marta 1991. godine, a iste godine je, sa Goranom Prpićem, za Jugoslaviju osvojila prestižni australijski Hopman kup.

Koliko je Monika Seleš imala dominantan uticaj u tenisu govori i podatak da je u periodu od januara 1991. do februara 1993. igrala u 33 finala, od 34 turnira na kojima je učestvovala. Osvojila je 22 titule. U tom periodu je imala 159 pobeda i samo 12 poraza, uključujući neverovatan skor na grend slem turnirima u istom periodu – 55/1. Jedini poraz nanela joj je, u finalu Vimbldona 1992. godine, Štefi Graf. Revanš je usledio u finalu Otvorenog prvenstva Australije, januara 1993, kada je Selešova prestižni grend slem osvojila treći put zaredom.

Događaj koji će promeniti istoriju sporta i život Monike Seleš iz korena odigrao se 30. aprila 1993. godine u Hamburgu. U četvrtfinalu ovog turnira, na meču Monika Seleš – Magdalena Malejeva, opsesivni navijač Štefi Graf Ginter Parhe gađao je nožem Selešovu. Nažalost, bio je precizan i pogodio ju je u leđa. Šok, neverica na tribinama i događaj nezabeležen u istoriji tenisa. Iako se kroz nekoliko nedelja potpuno oporavila, Monika Seleš se tenisu vratila tek kroz dve godine, pošto je psihički oporavak bio mnogo duži.

Državljanka SAD postala je 17. maja 1994, a povratak profesionalnom tenisu usledio je u avgustu 1995. godine kada je osvojila turnir u Kanadi. U januaru 1996, Selešova četvrti put osvaja Australian Open i to će biti njen poslednji osvojeni grend slem u karijeri. Do kraja karijere 2003, najuspešniji rezultat joj je bila bronzana medalja na olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine. Treba napomenuti i dve titule u Fed kupu koje je Monika Seleš osvojila sa reprezentacijom Sjedinjenih Američkih Država (1996. i 2000).


U svojoj fantastičnoj karijeri Monika Seleš je odigrala 85 finala i osvojila 53 titule. Ukupno je zabeležila 595 pobeda i 122 poraza. Na grend slem turnirima šampionka je bila 9 puta, a ukupno je igrala 13 finala.

Kraj 1989. godine dočekala je kao šesta teniserka sveta, što je za devojčicu od 16 godina bio neverovatan uspeh. Već naredne sezone nastavila je svoj uspon ka najvišim teniskim visinama, završivši sezonu na drugoj poziciji. Prva teniserka sveta bila je od 11. marta 1991. do tragičnog trenutka u Hamburgu, 30. aprila 1993. godine. Tu sezonu je zbog odsustva završila na osmom mestu, dok u sledećoj nije učestvovala. Iako se vratila na teren tek u avgustu 1995, takmičarsku godinu završava na prvoj poziciji, da bi godinu dana kasnije bila druga igračica sveta. Iako su ljubitelji tenisa želeli da veruju u povratak Monike Seleš, bilo je očigledno da se ona bori sa onim što joj se desilo u Hamburgu. Iako je pokušala da ponovo pronađe svoju prepoznatljivu igru, nažalost nije uspela. Selešova nije bila ona stara. Kako je sama kasnije rekla, događaj iz Hamburga joj je uništio život. Usledio je pad na VTA listi, pa je u periodu od 1997. do 2000. godine Monika bila na pozicijama od 4. do 6. mesta. Selešova je karijeru okončala 2003. godine.

Često se postavlja pitanje šta bi bilo da se nije desilo ranjavanje u Hamburgu. Mišljenja su podeljena, ali bez ikakve sumnje tvrdim da bi Monika Seleš bila prva teniserka sveta dugi niz godina, s obzirom na to da su dotadašnji rezultati to i te kako nagoveštavali. Psihičke posledice koje je pretrpela usled ovakvog događaja ostavile su znatno dublji trag od fizičkih povreda. Zapravo se može reći da Monika Seleš nikad nije predala prvo mesto na svetskoj listi. U trenutku ranjavanja bila je na vrhu, a kraj povratničke 1995. godine završila je na vrhu. Njeni rezultati bi bili još značajniji da nije bilo prinudne pauze, a, bez obzira na sve, Monika Seleš se opravdano smatra jednom od najboljih teniserki svih vremena. Blistavu karijeru Monike Seleš zaustavio je Ginter Parhe koji je pušten na slobodu, uz uslovnu kaznu od 2 godine i psihijatrijsko lečenje.


To se dogodilo 30. aprila 1993. u pauzi između gemova meča četvrtfinala turnira u Hamburgu u kome je tada najbolja teniserka sveta igrala protiv Bugarke Magdalene Malejeve. Parhe je napao Jugoslovenku, koja se uz vrisak srušila na zemlju, a nekoliko gledalaca je brzo reagovao i savladalo pomahnitalog napadača. Lekari su odmah došli i ukazali prvu pomoć Moniki Seleš, dok je njena protivnica sedela na svojoj stolici i jecala.

Parhe je povredio Moniku jer je bila najveći rival Nemici Štefi Graf, kojom je on bio opčinjen.

Džesika Kingham otkrila je da su joj njene velike grudi upropastile sportsku karijeru, mada nije otkrila koji je sport trenirala.

Ova prsata lepotica pokazala je svu svoju raskoš, a izgleda da je ostala u kondiciji. 

Na sledećoj strani procenite da li je imala šanse u sportu. 


Strana 6 od 6

NAJBRŽE NOVOSTI DANA U SRBIJI │ NAJNOVIJE VESTI

Novine danas nisu kao ranije. Pregled dnevne štampe se obavlja na internetu, online je budućnost. Zato, današnje vesti iz Srbije i sveta potražite direktno na Politika Ekspres dot net. Poslednji pravi tabloid u Srbiji. Najnovije vesti dana iz Srbije i sveta, najcitaniji tekstovi koji te mogu zanimati u toku dana uz izbor urednika, novinara i redakcije portala

PROMO MARKETING

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji