"Brutalno su me pretukli policajci u Gornjem Milanovcu, po povratku sa poslovnog puta iz Novog Sada, apsolutno bez ikakvog razloga i povoda", kaže za Nova.rs Miloš Marković iz Čačka.

Kako navodi svom suvozaču je predložio da večeraju u centru tog grada pored crkve, što je njegov drug i prihvatio. Parkirali su se i polako se uputili preko puta u restoran.

„U tom je naišao policijski automobil i dvojica policajaca su istrčali iz vozila kao da smo uperili heklere u njih i tražili lične karte. Sve se to desilo u petak uveče. Ja sam rekao jednom – Gospodine, dokumenta su mi u kolima, samo da uzmem. Krenuo sam ka kolima, a oni su mi rekli ne daš dokumenta i onda je nastupila tortura. Počeli su da me pesniče, šutiraju, udaraju pendrecima. Jedan me držao za uvo i lupao mi glavu o staklo od auta, a drugi pesnicama u srce i potom su me povezli u stanicu“, objašnjava za naš portal Marković.

Kaže da ih je pitao zbog čega ga tuku, a onda mu je taj koji ga je krvnički udarao, kazao: „Sad ćeš da vidiš mamu ti j… čačansku“.

„U tom trenutku saobraćajac koji je vozio je stao, a ja sam izašao iz vozila da bežim, ali su me opkolile dve patrole, a bivši sam asmatičar, pa su me ugurali ponovo u auto. Naravno nisam imao gde, oni su me gazili, cipelama su me ciljano u pluća šutirali, krvario sam iz usta i nosa. Ponovo su me strpali u kola i namerno mi dizali glavu da udaram o krov. Tukli su me sve vreme do policijske stanice, a tamo su me tretirali kao da nisam ljudsko biće“, objašnjava naš sagovornik.

Prema Markovićevim rečima, tortura je trajala više od tri sata, a nisu mu dozvolili da pozove ni Hitnu pomoć, ni advokata.

„Taj krvnik se osam, devet puta vraćao u prostoriju, udarao me pesnicom u potiljak i u jednom trenutku se prešao i zahvatio me po nosu zbog čega sam dobio prelom“, tvrdi Marković.

Na svako pitanje koje im je uputio, odgovarali su mu pesničenjem, dodaje on.

Miloš je, kako nam prepričava, bio na granici izdržljivosti, par puta je kolabirao, a kada je napokon uputio poziv advokatu, on ga je savetovao da pita da li je uhapšen, policajci su mu rekli da je dovedeno lice, nakon čega su ga pustili.

Marković se dovukao do kola, a drug ga je smestio na zadnje sedište automobila i dovezao do Čačka. Nakon što je predahnuo kod kuće uputio se na Urgentno odeljenje čačanske bolnice gde su mu konstatovane brojne povrede, o čemu svedoči i dokumentacija koju nam je ustupio.

Markovićev advokat Ivan Čvrkić kaže za Nova.rs da sama činjenica da protiv njega nije podneta krivična prijava, da nije zadržan, pokazuje da je pretučen na pravdi boga.

„To je nezapamćen slučaj policijske brutalnosti. Podneli smo prijavu Unutrašnjoj kontroli MUP-a republike Srbije, jer je na njima da procesuiraju policajce. Koliko je pretučen svedoče izveštaji lekara, a lekarski nalazi će biti podvrgnuti veštačenju“, objasnio je Čvrkić.

On pretpostavlja da će policajci negirati krivično delo ili će izmisliti da je Marković počinio neko kako bi opravdali svoje postupke.

„Decenijama u ovom društvu tužilaštvo i sudovi štite pripadnike policije, a oni su najviše krivičnih dela počinili. Jedino, kada je oštećen Andrej Vučić policajci su bili osuđeni. Drugim ljudima se nameštaju neke igre, a sistem licemerja u pravosuđu je veoma razvijen“, tvrdi Čvrkić.

On kaže da je Markovića savetovao da obavi preglede u Čačku i da obavezno navede da je premlaćen od strane policajaca u Gornjem Milanovcu, da ne bi bilo nameštaljke.

„Čačanski policajci su ga pozvali i on je pristupio sa mnom u prostorije te PU, a onda su oni kontaktirali dežurnog tužioca iz Milanovca i obavestili ga o slučaju. Očekujemo da nas tužilac pozove radi davanja njegove izjave u svojstvu oštećenog“, objasnio je Čvrkić.

Čvrkić je, kada ga je Marković pozvao te večeri zahtevao da mu izdaju službenu belešku, a potom su ga, kaže advokat, izbacili kao kofer iz policijske stanice.

„Ne bi me iznendilo da mu danas predaju krivičnu prijavu za neko navodno nedelo. Ja sam jednom rekao greške lekara pokriva zemlja, a policije tužilaštvo i sudovi, a brojni ljudi su bili premlaćeni“, zaključio je Čvrkić za naš portal.

Naša redakcija je juče poslala upit Policijskoj upravi u Čačku povodom ovog slučaja, budući da Gornji Milanovac ona pokriva. Njihov odgovor prenosimo u celosti:

„Pripadnici Policijske stanice u Gornjem Milanovcu, odmah po prijavi četrdesettrogodišnjaka da ga je na parkingu, nakon kraće verbalne rasprave, više puta udario jedan muškarac, izašli su na lice mesta gde su osim njega zatekli i M. M. (1985) iz Čačka koji se sumnjiči da ga je napao. Četrdesettrogodišnji muškarac, koji je imao vidne povrede, odvezao se u bolnicu, dok je M. M, uz sredstva prinude, doveden u prostorije Policijske stanice u Gornjem Milanovcu“, navode i dodaju:

„Kao i u svakom drugom slučaju, u skladu sa pravilnikom u vezi sa upotrebom sredstva prinude, policija je M. M. ponudila lekarsku pomoć, koju je on prihvatio, a nakon pregleda, nisu mu konstatovali nikakve povrede o čemu postoji lekarski izveštaj. Policija je sa M. M. obavila razgovor, a nakon konsultacija sa tužilaštvom, protiv njega će biti podneta prekršajna prijava za vršenje nasilja nad četrdesettrogodišnjakom. M. M. je napustio Policijsku stanicu, a narednog dana se javio u čačansku bolnicu, a pošto je lekarima rekao da je povređen u tuči, oni su obavestili policiju.

Po dobijanju ovih informacija, policija u Čačku pozvala je M. M. i on je te večeri, zajedno sa advokatom, došao u Policijsku upravu i policajcima koji su sa njim obavljali razgovor rekao da je povređen u Policijskoj stanici Gornji Milanovac.

O ovome je obavešteno Osnovno javno tužilaštvo u Gornjem Milanovcu kome će biti dostavljen izveštaj o postupanju policajaca na dalje odlučivanje i kome se možete obratiti za više informacija“, kažu za Nova.rs u Policijskoj upravi Čačak.

“Beličasti dim je bio toliko gust da se ništa nije videlo ispred nas. Otvorili smo vrata automobila i osetili neki miris koji je bio nepodnošljiv. Drug je rekao: 'Ovo je neki otrovan gas, sada ćemo da se onesvestimo i tu ćemo da umremo'. U tom trenutku smo istrčali iz auta ne znajući na koju stranu da idemo".

Ovako Miloš Đorđević (28) iz Temske za “Blic” opisuje dramatične trenutke borbe za život, nakon što se 25. decembra oko 17.30 časova našao na oko 100 metara udaljenosti od prevrnutog vagona na pruzi kod Pirota, iz koga je počeo da curi otrovni gas amonijak.

Mladić i njegov drug sa kojim je bio u kolima, samo su čudom prošli sa lakšim povredama, s obzirom koliko su blizu bili mestu strašnog hemijskog akcidenta i koliko je amonijak otrovan gas.

- Vraćali smo se iz Pirota ka Temskoj lokalnim putem, kao i svaki put što idemo. Blizu je reka pa znam da se ponekad pojavljuje magla na tom delu. Kada smo blago počeli da ulazimo u neki dim, niko nije mogao ni da pretpostavi šta može da se desi. Pomislio sam da je to obična magla koje, kada se taj deo prođe, posle više nema. Međutim, magla je postala tako gusta da se ništa ispred nas nije videlo. Pitam druga: vidiš li ti nešto, ja ne vidim ništa? U jednom trenutku, bukvalno se više ništa se nije videlo - počinje ispovest Miloš Đorđević.

Gusta izmaglica, za koju u tom trenutku još nisu znali šta je, potpuno je onemogućila vidljivost pa je automobil skrenuo sa puta i završio u malom kanalu. Nisu mogli dalje kolima.

- Kažem drugu, izađi molim te vidi šta se događa. On otvara vrata i mi tada osećamo taj dim. Miris je bio izuteno jak i neprijatan. U tom trenutku ne znamo šta se dešava. Drug je rekao: “Ovo je neki otrovan gas, sada ćemo da se onesvestimo i tu ćemo da umremo”. On mi je rekao da stavim nešto na usta i nos, pokrio sam ih rukom, koliko da se zaštitim. U tom trenutku smo istrčali iz auta, ne znam ni vrata da li sam zatvorio, ni da li sam ga ugasio. Uhvatila nas je panika, da nismo znali ni gde da krenemo jer se ni prst pred okom nije video. Srećom je moj drug malo bio pribraniji pa smo krenuli u pravcu odakle smo došli, imali smo sreće. Mi smo 10 do 15 metara zašli u taj dim u kojem se ništa nije videlo kada je auto upao u kanal. Međutim, dok smo mi izašli iz auta, gas se proširio - opisuje Miloš za “Blic” dramatične trenutke.

Mladići su krenuli kroz gustu izmaglicu, koja je mirisala nepodnošljivo, pokušavajući da se spasu.

- Osećali smo teško disanje, da nas peče po licu. U tom trenutku su mi se tresle ruke, bolela me glava, ne znam šta se događa, da li je od gasa ili od straha. Malaksalost se javila malo kasnije. Nama je trebalo četiri, pet minuta brzim hodom, skoro trčeći da izađemo iz tog oblaka koji se brzo širio. Tu smo počeli da srećemo automobile koji su išli ka Temskoj, počeli smo u panici da zaustavljamo vozila redom. Ušli smo u auto jednog čoveka koji nas je odvezao do bolnice u Pirotu. Svima smo ispričali šta se događa. Mi smo među prvima bili u bolnici, bio je tu još samo jedan čovek kojeg je policija dovezla sa auto-puta. Tek smo tada saznali šta se desilo - seća se Miloš teških trenutaka u ispovesti za “Blic”.

U bolnici saznali šta se desilo

U bolnici im je ukazana lekarska pomoć, utvrđeno je da srećom nemaju teže posledice pa su pušteni na kućno lečenje.

- Nismo imali preterano jako gušenje pa nas nisu stavljali na kiseonik nego su nam dali samo infuziju, merili su nam pritisak, saturaciju, i rekli da možemo kući da idemo a da se javimo opet ako osetimo neke probleme. Hvala Bogu sve je bilo dobro. Sada kada vidim šta se desilo, uplašim se. Juče smo bili u Pirotu, strah me je bilo da prođem tim putem. Baš sam se uplašio. Ne pamtim da sam se nikada u životu tako uplašio. Ne znaš gde da pođeš, ne znaš gde da odeš, tolika panika, toliki strah, u životu nisam to doživeo - seća se Miloš.

On kaže da je najstrašnije bilo to što nisu znali šta se dogodilo.

- Mogli smo da krenemo i na drugu stranu i da nastradamo. Strah je bio toliki da nisam znao gde da krenem u tom trenutku. Kada sam autom upao u kanal, prvo je tu bio strah, posle od gasa. Sve se sakupilo u jednom trenutku, ne znaš šta da razmišljaš. Srećom nas je pokupio kolima ovaj čovek. Kada smo malo izašli na deo puta gde može da se diše, već je bilo lakše. Tamo se ništa nije videlo, druga nisam video. Kao u hororima, dok nisam uključio lampu na telefonu nismo videli ni gde da hodamo. Mrkli mrak, a nije bio mrak nego magla. Nezamislivo je bilo, kao u horor filmovima. Samo smo gledali da izađemo odavde. Drug je dobro pretpostvaio da je neki otrovan gas - navodi ovaj mladić za “Blic”.

Miloš se seća da tako jak ineprijatan miris nikada u životu nije osetio.

- Takav miris nikada nisam osetio, ništa slično. Prvo sam pomislio da je nešto zapaljeno pored puta, ali je bilo mnogo, mnogo jače, nepodnošljivije. Ja ne znam kako su ljudi koji su dola ostali duže uopšte preživeli. Čuo sam da je bilo dvoje mrtvih, mislio sam da će biti više. Takav sam utisak stekao da je mnogo opasno i mnogo otrovno. Ne treba da ti kaže neko šta je, oseća se jednostavno. Jednom kada udahneš vidiš da je nešto mnogo strašno. Osećam sada samo blagu malaksalost. Bili smo da damo krv na analizu posle toga, ići ću na kontrolu opet jer znamo da je mnogo opasno - opisuje Miloš.

Srđan Đorđević, Milošev otac, kaže da su se mladići našli na oko 100 metara udaljenosti od prevrnutog vagona iz kojeg je curio amonijak.

- Magla je bila toliko gusta, kako mi je sin ispričao, da nisu videli ni svoje farove, toliko je bila smanjena vidljivost. Kada su otvorili vrata osetili su jak miris gasa, ljutinu u očima pa gušenje. Pobegli su iz automobila, sve im je ostalo u autu i laptop i torbe, samo da spasu glavu. Spasio ih je taj čovek koji ih je pokupio. Oni su bili jako blizu prevrnutog vagona. Bilo je to pre 17.30 časova, znam jer me je sin zadnji put zvao u 17.25 časova. Ostavili su auto odmah i pokušali da se vrate pešice. Nisu znali o čemu se radi sve dok nisu stigli do bilnice. Oni su među prvima upali u taj dim. Bilo je haotično tog trenutka. U bolnici su bili dva, tri sata dali su im infuzije i dat im je neki lek protiv gušenja. Nisu se žalili posle na tegobe, osećaju malo glavobolju ali su dobro - navodi Srđan Đorđević za „Blic“

Slađana Arnautović (17) poginula, a njena starija sestra Marija (19) lakše povređena kada je na lakat krivini kod naselja Altina, u Kurirskoj 1, maloletni I. J. (16) „pežoom” sleteo s kolovoza

Tuga se juče nadvila nad divljim naseljem u Zemun Polju u kojem je u nedelju uveče, u stravičnoj saobraćajnoj nesreći, poginula Slađana Arnautović (17), dok je njena starija sestra Marija (19) lakše povređena.

Do tragedije je došlo na lakat krivini kod naselja Altina, u Kurirskoj 1, kada je maloletni I. J. (16) sleteo “pežoom” s kolovoza i udario najpre u betonski stub, zatim u drvo, a onda i u banderu, koju je automobil prepolovio napola. U nesreći je povređena i osmogodišnja Lj. J., desetogodišnji B. J. i S. V. (14), koja je zadobila lake telesne povrede.

– Ne znam kako ću dalje. Preživeo sam infarkt i vodu u plućima, ali ovo neću. Obe su te večeri bile kod kuće, a I. J. je došao kolima po njih da izađu negde. Ne znam gde su išli. Samo su mi rekle:

– Tata, javićemo ti se – ispričao je skrhan od bola Zoran Arnautović, otac stradale devojke.

Zoran kaže da je zvao oca maloletnog vozača Đorđa i da ne krivini njega ni njegovog sina I. J. (16), koji je izazvao nesreću.

On i supruga Milica Vasić nisu znali da im je ćerka poginula, i to gotovo na kućnom pragu.

– Oko 20 sati otišla sam da im kupim večeru. Kad sam se vraćala iz prodavnice, videla sam metež na ulici i čula sirene Hitne pomoći.

Tada su odvozili moju mrtvu ćerku, a ja to nisam znala – ispričala je sva slomljena Milica.

Ona kaže da starija ćerka još ne zna da joj je ćerka poginula i da ne znaju kako će to podneti.

– Ne krivimo momka. Hteli smo da se okumimo, sada nema moje Slađe, a četvoro dece je povređeno – rekla je neutešna Slađanina majka.

Vozač I. J. vozio je bez dozvole i imao alkohola u krvi.

– Popio sam tri ili četiri piva i seo za volan. Slavili smo ženin rođendan. Taj auto je moj zet uzeo od rentakara. Dao mi je ključeve i rekao mi da idem po pojačalo i do prodavnice.

Iako sam mu rekao da sam popio koju, rekao mi je da idem.

Napred smo sedeli ja i moja supruga, a nazad Marija, Slađa i moji mlađi brat i sestra. Odjednom su me zaslepela svetla automobila koji je išao iz suprotnog pravca i samo sam pustio volan – ispričao je I. J. (16), koji je dodao da je i ranije vozio bez dozvole, ali da se nikad nije dogodilo ni- šta loše.

Njegov otac Đorđe J. kaže da je spavao u vreme nesreće.

– Ne znam ni kako je moj sin uzeo auto. Rekli su mi da je moj zet uzeo kola iz rentakara i dao mom sinu da ih vozi. Čuo sam se i s kumom Zoranom, čija je ćerka nastradala, ne znam šta da mu kažem. Ne mogu da verujem da mi se ovo desilo – tužno je rekao Đorđe

Od bračnog para Miloja (85) i Milene (77) Marković, poreklom iz Srbije koji su stradali u stravičnoj saobraćajnoj nesreći 8. novembra kada su se automobilom marke "tojota" zakucali u kuću u Park Ridžu, oprostili su se njihovi najbliži i to potresnom pričom o njihovoj velikoj ljubavi.

Porodica bračnog para Marković objavila je dirljiv članak na sajtu posvećenom odavanju počasti preminulima, u kojem govore o ljubavi ovo dvoje tragično stradalih, kao i o onome po čemu će ih pamtiti.

Podsetimo, nesreća se dogodila u ranim jutranjim satima tog kobnog 8. novembra kada je iz za sada nepoznatog razloga Miloje koji je upravljao "tojotom" iz 2007. godine zakucao se u kuću, u kojoj u tom trenutku na svu sreću nije bilo nikog. Očevici su tada za američki portal WGN News naveli da je bračni par jurio i pretekao nekoliko automobila, i da je sledeće čega se sećaju jeste "auto koji je udario u kući i visi u vazduhu".

Porodica Marković navela je i da je bračni par odrastao u Robajama u Srbiji i da su njih dvoje bili prijatelji od Milenine pete godine.

- Njihovo prijateljstvo je preraslo u romansu kako su godine prolazile. Bila je to priča koja se često pričala njihovim unucima, kako je deda stavio merdevine na babin prozor i odveo je - naveli su oni na početku svoje oproštajne poruke, a nastavljaju da su se potom preselili u Ameriku.

- Kako su godine prolazile, preselili su se u Čikago gde su upoznali neke od svojih najbližih prijatelja. Sa Srbijom udaljenom 5.039 milja, ovi prijatelji su brzo postali njihova surogat porodica. Napustili su Čikago i otišli u Najls, gde je ista ljubav koja je započela njihovu vezu, bila ljubav koja ih je održala 58 godina.

Oni su naveli u svom oproštaju i poslednjem pozdravu i ono po čemu će ih pamtiti.

- Deda će uvek ostati upamćen po svojim zabavnim pričama, beskrajnom humoru i brzoj pameti. Njegova ljubav prema fudbalu prenela se na njegove unuke. Baba i deda nikada nisu propustili utakmicu. Babina duboka ljubav prema svojim unucima i beskrajna podrška onima oko nje uvek će se ceniti. Ona je bila snaga i duša naše porodice. Oboje su voleli da što više vremena provode sa svojim unucima i bili su bitan deo njihovog odrastanja - stoji između ostalog u oproštaju, a prenosi WGN News. Inače, bračni par poreklom iz Srbije koji je tragično izgubio život sahranjen je 15. septembra u Čikagu.