Muškarca, koji je u subotu oko 12 sati ubio u centru Podgorice najprije Radivoja Jovanovića (42), a zatim i svoju pravu metu Miloša Šakovića 31), snimile su mnoge sigurnosne kamere.

Jedan uznemirujući snimaka procurio je u javnost.  Na njemu se vidi trenutak kada Šaković pokušava da umakne ubici bežeći iz pravca restorana "Forum" u kojem je bio sa prijateljima i suprugom, unutrašnjem dvorištem ispod tržnog centra "Ražnatović".

Ubica u tamnoj odeći sa kačketom na glavi i pištoljem u ruci trči za njim. U jednom momentu na snimku se jasno vidi i kako ubica drži uperen pištolj u pravcu mesta gde je pobegao Šaković. Da nije reč o amateru već o profesionalcu koji vešto rukuje oružjem vidi se i po tome što je on u trku za Šakovićem uspeo da repertira pištolj i nastavlja da puca.

Šaković na žalost nije uspeo da umakne ubici, koji ga je ubio na 30-ak metara dalje. Posle zločina, ubica se naoružan i bez žurbe, zaputio Zlatarskom ulicom a onda i Balšićevom, gde mu se gubi svaki trag, ali ne i tragovi koji policiju mogli da dovedu do njega.

U dvorišnom delu nedovršene kuće policija je pronašla određene predmete za koje se veruje da pripadaju ubici. Reč je torbici, kačketu i pištolju. Dva dana posle zločina, istražioci su sve sigurniji da je ubistvo Šakovića osveta za ubistvo Dražena Čađenovića, koji je stradao u eksploziji bombe dve noći ranije u garaži na Rimskom trgu, takođe u Podgorici.

Iako je ubijeni Šaković, brat od strica Podgoričanina Milića Minje Šakovića, koji važi za viskokotiranog člana "škaljarskog" klana, dobro obavešteni izvori tvrde da braća nisu bila u dobrim odnosima.

Navodno je Miloš održavao kontakte sa Igorom Božovićem koji je, operativno, označen kao jedan od vođa suprostavljenog "kavačkog" klana, što ga je na kraju moguće i koštalo života. I ne samo njega.

Od 2014.godine kada je zbog nestanka kokaina u Valensiji izbio rat između ove dvije kotorske kriminalne grupe, ubijeno je dvadesetak osoba među kojima i četiri nevine žrtve.

Četiri godine zatvora dobio je 31-godišnji Daniel Nigu koji je bagerom rušio nove kuće u britanskom gradu Bantingfordu.

Incident se dogodio 11. avgusta prošle godine, a razlog ovog drastičnog poteza je navodni dug od 16 hiljada funti.

'Performans' rušenja kuća trajao je oko 40 minuta nakon čega je Nigu uhapšen. Ukupna šteta veća je od 850 hiljada funti, ali to ne uključuje obnavljanje kuća što će pokriti osiguranje.

Sudija Stiven Vorner kazao je kako se ovde radi o 'čistom činu osvete' i da je snimak 'zaista šokantan'.

- Iz vašeg ponašanja sasvim je jasno da ste bili savršeno opušteni - rekao je sudija.

Incident je opisao kao 'planirani, namerni i bezobzirni vandalizam'. 

Prema pisanju Birmingham maila, Nigu je vlasnik tfirme Danny Boy Limited kojoj je novac dugovala firma Fentons. Tvrdi da je svojim radnicima morao dati 3000 funti svojeg novca. Policiji je kazao kako su mu radnici pretili da će 'da urade nešto loše' njegovoj porodici zbog dugovanja.

Beskućnik Aditja Vemulapati (24) gurnuo je Njujorčanku (40) na šine u metrou, u trenutku kad se voz približavao stanici.

Nadzorne kamere snimile su ovaj bezočni napad.

Žena je, srećom, pala između šina, a ne na njih, a ležala je pognute glave dok je voz prolazio preko nje na stanici Junion skver na Menhetnu.

"Ovo je veoma uznemirujuće... Videli smo osumnjičenog na snimku kako čeka, kalkulišući koliko treba da se voz približi stanici", rekla je zvaničnica njujorške policije Ketlin O’Rajli.

Žena je zadobila samo manje povrede, ogrebotine na glavi i telu.

Vemulapati je određen pritvor do 4. decembra, kad će se naći pred sudom, a nema mogućnost izlaska na slobodu uz kauciju.

Inače, dotična stanica metroa godišnje preveze oko 22 miliona putnika i da je na njoj bilo mnogo policajaca koji su ubrzo uhapsili osumnjičenog za napad.

Ovo je, međutim, samo jedan u nizu jezivih napada na metro stanicama u Njujorku. U sredu uveče je na stanici Brajant park 24-godišnji Džastin Pena gurnuo 36-godišnju ženu koja je odbila da mu da novac.

"Ovakvi napadi nemaju mesta u našem sistemu. To su užasavajući incidenti koje niko ne treba da iskusi – i tačka. Nastavićemo blisku saradnju sa policijom da obezbedimo sigurnost Njujorčana koji se voze metroom", rekao je predstavnik okružnog tužioca Menhetna Andrej Berman.

Vanzemaljsko bice je odmah odvezeno u Beograd, ambulantnim vozilom i u glavnom gradu Jugoslavije je dodeljeno vojnoj bolnici

U novembru 1966. godine u predelu blizu malog sela Otoček u bivsoj SFRJ, leteći objekat se srušio i nepoznato biće je izvučeno iz letelice.

Događaj je ubrzo dobio oznaku STROGO POV. (poverljivo), a stanovništvu i svedocima je rečeno da je bila reč o vojnoj vežbi koju je izvodila tadašnja Jugoslovenska narodna armija (JNA).Ivan Kramer, koji je pisao o ovom slučaju, još pre osam godina tvrdio je da je bila reč o "zvaničnoj verziji", različitoj od onoga što se stvarno dogodilo:

- Za telo,  koje je bilo delom prekriveno zemljom i krhotinama metala, rečeno je da je pripadalo pilotu vazduhoplovstva. Rekli su da je deformisano od plamena i vreline. Tama noći pomogla je vojsci da im ova teza prođe kao uverljiva. Vanzemaljsko biće odmah je odvezeno u Beograd, ambulantnim vozilom, i u glavnom gradu Jugoslavije je dodeljeno vojnoj bolnici.

Za nekoliko sati, neki od najvažnijih naučnika u tadašnjoj zajedničkoj državi došli su i počeli da ispituju telo.

Među naučnicima koji su vodili obdukciju navodno su bili i zastavnik Andrej Zobol i dva patologa Nikola Julić i Zoran Frederić, ljudi koji su bili od najvećeg poverenja tadašnje jugoslovenske vlade. Na slikama mogu da se vide neki od najvažnijih momenata tokom obdukcije. Slike su "procurele" autoru 1999. godine od rođaka jednog od doktora...

Novi gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković nikada nije krio da potiče iz imućne porodice, a njegovo poreklo je samo još jedan razlog za zavist političkih neistomišljenika.

Njegova porodična kuća, podseća na dvorac iz bajke, pa ne čudi što su i neke estradne zvezde odabrale baš Stanivukovićev dom za snimanje muzičkih spotova

Kuća mladog gradonačelnika, zapravo pripada njegovom ocu, uspešnom biznismenu, a prema rečima agenata za nekretnine vredi najmanje nekoliko miliona konvertibilnih maraka (zvanična valuta u Republici Srpskoj), nalazi se u banjalučkom naselju Petrićevac, uz Zapadni tranzit.

Prema pisanju medija u vili Stanivukovića fotografisano je čak 50 matura, 70 rođendana, 30 svadbi, dve veridbe i snimljena tri spota.

Za sve to, tvrdi Stanivuković, nikome nije uzeta ni jedna marka, a svi koji su u vili boravili iz tog razloga, su iz Banjaluke.

Ono što se može pronaći na internetu je da Stanivukovići “hodaju po čistom zlatu”. Prema pisanju izvođača radova, u kuću su ugrađeni mozaici od čistog 24-karatnog zlata.

U objavi na Fejsbuku koja datira još iz septembar 2017. godine, okačene su fotografije milionski vredne vile na Petrićevcu sa sledećim opisom: “Ponosni smo što naša firma stoji iza opremanja jedne od najpoznatijih vila u Banjaluci. Izbor materijala: elegantne granitne ploče 80×80 i zlatni 24 K mozaik”.

Na društvenim mrežama Stanivukovića nazivaju i “kralj raskoši”.

“Kralj raskoši Draško Stanivuković živi u neviđenom luksuzu. Osim što sjedi on i hoda po zlatnim garniturama. Prema pisanju izvođača radova u kuću su ugrađeni mozaici od čistog zlata 24-karatnog. Ovo je bosanski Versaj. U ovoj objavi, između ostalog, dat je i detaljan prikaz unutrašnjosti Stanivukovićeve vile, koja je u vreme postavljanja ovog posta, bila u završnoj fazi opremanja”.

Na fotografijama se između ostalog mogu videti luksuzni granitni podovi sa mozaicima sa ugrađenim 24-karatnim zlatom. Prema dostupnim fotografijama, samo u jednoj prostoriji ima najmanje 20 ovakvih mozaika, s tim da su svi podovi u kući od 400 kvadratnih metara doslovno ispresecani zlatom, dok je pod popločan luksuznim granitnim pločama.

Folk zvezda Goga Sekulić snimila je video spot za svoju pesmu ”Dečko moj” u ovoj kući.

"Ostao sam dužan grupi "Pravda za Davida“ iz jednog davnog kontakta, u vidu obećanja za jedno ovakvo pisano obraćanje, ali životne okolnosti mi naprosto to nisu dozvolile. Nadam se da sam ovim putem uspio da dovoljno jasnim jezikom dočaram kako svoj stručni, a tako i ljudski stav u vezi sa smrću Davida Dragičevića. Konačno su despoti počeli da posrću na Balkanu, i zato u ime tog oslobođenja koje se nazire sa one strane Drine i za spomen duši jednom nevinom mladiću, pišem ove redove nadajući se slobodi dolazećih ljudi....". Ovim rečima, započeo je svoje pismo, ekskluzivno za Nova.rs, specijalista sudske medicine i obducent dr Radovan Furtula, koji je bio deo tima na VMA, u vreme kada je rađena reobdukcija pokojnog Dragičevića u ovoj ustanovi, u vezi koje je bio konsultovan. Smrt nesretnog mladića iz Banjaluke ni posle dve godine nije rasvetljena, a dr Furtula svedoči o detaljima sa reobdukcije, koji ukazuju na to da je David Dragičević ubijen. Njegovo pismo prenosimo u celosti.

Onoga dana, u zlo proljeće one pogane godine, kada je sa one strane Drine u Banjaluci jedan mladić biblijskog imena pronađen mrtav, fariseji iz jedne čaršije izdali su proglas. U njemu se nije našla ni jedna jedina lijepa riječ o pokojniku. Kao ni duh ondašnje tradicije, niti trunka empatije. Čak je javnost mogla i pomisliti da je pokojni mladić bio dokazani neprijatelj države i naroda. Izgleda da je tako moralo biti.

Jedan balkanski vilajet zasnovan na dugogodišnjoj sili, objavio je rat jednom mrtvom mladiću. Poput mnogih drugih, i ja sam tih dana pročitao vijest da je u Banjaluci, na ušću rječice Crkvene u Vrbas pronađeno tijelo mladića, koji je prethodno prijavljen od strane porodice kao nestao. Vrlo brzo došlo se do saznanja da je obdukcija potvrdila da je riječ o utopljenju. Nakon razumljive reakcije porodice, započinje još jedan balkanski post mortem rijaliti.

I dok su pokojnog Davida oplakivali mnogobrojni, i dok je javnost postavljala brojna pitanja, dželati nisu gubili vrijeme. Posipajući lažima i klevetama njegov trag kod živih, oni su neprestano uzdizali Davida. Gubeći iz vida krvožednih očiju da je to nečije dijete, goloruko i nenaoružano, nisu prestajali da ga i mrtvog raspinju. Tako je preko noći dvadesetjednogodišnji student u svoj simbolici svog imena postao David Štrbac našega doba, koji je žoharima rekao „NE“. Do te mjere posthumno obespravljen, da će svaka potreba za istinom o njegovoj smrti biti nominovana kao politizacija.

No, kako sam ja došao do Davida? U to vrijeme još uvijek sam pripadao obducentskom timu pri VMA. A kako je nakon obdukcije u Banjaluci rađena reobdukcija u našoj ustanovi od strane pukovnika Ivice Milosavljevića, mog tadašnjeg šefa, tom prilikom sam se i upoznao sa sadržajem obdukcionog protokola kolege obducenta iz Banjaluke.

Već na osnovu slika, osim nedvosmislenosti oko utopljenja kao uzroka smrti (na šta je nesumnjivo ukazivao nalaz na plućima i ostatku disajnog puta), sve one vidljive i mnogobrojne povrede iz spoljašnjeg nalaza upućivale su da nešto čudno postoji u vezi sa ovim utopljenjem. Naravno, kako bi što više rijalitizovali nečiju nevolju, u javnost su dospjele i slike sa obdukcije.

Neotkriveni detektivski geniji među laicima samouvjereno su se zaklinjali u svoje teorije o mehanizmu smrti nesretnog mladića.

Iako me je struka učila da u određenim slučajevima prilikom izrade zaključaka obdukcionih protokola stojim iza uopštenih i ustaljenih formulacija, u ovom slučaju biću decidan i vrlo određen.

Već mi je muka od eufemizama moderne nauke koja nikako ne služi da nešto otkrije i pojednostavi, već uporno insinuira i komplikuje postojeću već dovoljno zamršenu svakodnevicu.

Možda bi trebalo da u udžbenicima bezbjedonosnih službi stoji posebno uputstvo sa medicinskom edukacijom u slučaju potrebe uklanjanja neistomišljenika i buntovnika, da to bude profesionalno i vispreno kao u slučaju ruskih službi sa radioaktivnim polugama ili egzotičnim otrovima.

Tako bismo bar izbjegli ove dekadentne i anahrone metode eliminacije nakon kojih će nas proglašavati ludim i neukim. I ne možemo nikog drugog optužiti za sve ovo osim društvo u cjelini. Jedne koji zlo čine i one druge koji na sve to pristaju i ćute.

Dakle, koliko je teško reći da je pokojni David Dragičević lišen života tako što ga je više osoba koristeći svoju fizičku nadmoć utopilo u plićaku neke dostupne vode? Da li je to bila Crkvena, Vrbas ili neka treća voda. Teško je reći zato što breme straha kao najgore nasleđe devedesetih i dalje tumara balkanskim sokacima.

Teško je zato što nema „Godoa“ da dođe ne bi li nam odnio nevolju za koju mi sami očito nismo kadri. Povrede na licu pokojnog u vidu brojnih oguljotina prisutne su isključivo na prominentnim (izbačenim i istaknutim) dijelovima lica (vrh nosa, jagodice, donja ivica čela, izbačeni dijelovi usana) i kao takve više nego dovoljno govore. One su nastale grubim fizičkim kontaktom sa neravnom površinom (pješčano dno rijeke ili potoka je idealan izbor ovakve podloge) u agonalnoj fazi kada je pokojnik pokušavao da dođe do vazduha pokrećući glavu u bočnim pravcima sputan fizičkom silom koja ga je onemogućavala da podigne glavu iz vode.

Navodim samo ključne povrede koje imaju svoj značaj u mehanizmu smrti, kao i neke od onih na leđima pokojnika koje predstavljaju tzv. duboke hematome (krvne podlive) u međurebarnim mišićima, nastale dejstvom pasivne sile na zadnju stranu trupa nasuprot agonalnim pokušajima tijela usmjerenih odozdo, koje je očajnički pokušavalo da se uspravi.

Ovako bi otprilike mogla da se opiše suština jednog utopljenja i povrede koje se u ovom slučaju iz teoretskog modela zapravo mogu prepisati u praktični sled događaja.

Naričući kroz bol i suze, roditelji i pred Bogom i pred ljudima do dan danas iščekuju svoju pravdu. Hajde, molim vas… Hoćete li se već jednom dogovoriti, gospodo državni činovnici, koja istina danas pripada čovjeku? Prava ili pravna?”

U knjizi Zdravka Krstanovića „Priče iz Hada“, čiji odlomci su poslednjih dana preplavili internet, jedna priča govori o tome kako je Doris odgovorna za smrt srpskih boraca na hrvatskom ratištu u okolini Petrinje.

A tamo ovako piše:„Poslednji put video sam je u splitskoj kafani ‚Semafor‘. Sitni sati, drugi gosti otišli, neki i buneći se, gazda je dozvolio da ostane samo naše društvance. Na njoj crna odeća, skup nakit, kožni kaiš s metalnim okovicama. Bledo lice, fino negovano, zračilo je lepotom, a oči - žudnjom od koje nema spasa.- Glumiš Kleopatru! - reče ironično, grleći je, moj prijatelj Čelo, jedan od njenih ljubavnika, koji će umreti dve godine kasnije. Bolest me je sprečila da ga ispratim do groblja na Lovrincu. Smejala se, umorna od putovanja sa kog se upravo vratila, čavrljajući o svojim doživljajima u Beogradu, koji je ‚duša od grada‘.Potom sam pročitao neki intervju s njom u kome je sa gađenjem govorila o šovenima. Kao izbeglica - rat je odavno počeo - naiđoh na novi razgovor sa Doris D. što su ga beogradske novine prenele iz zagrebačkih. 

Pade mi na um pokojni prijatelj Čelo. Njegovi opisi njene divlje pomame dok mu se podavala. - Božanska pušačica! - pričao je. - Dimi sve: ‚bubamaru‘, bocu, drvo, hašiš!Šta bi kazao, pomislih, da je pročitao sledeće reči: Ovu krunicu dobila sam od gardiste Roka. Uvek ju je nosio sa sobom. Rado sam se odazvala pozivu da nastupim na frontu. Bila sam na opasnom mestu, kod Petrinje, tri dana nakon našeg Božića. Divan kraj, pitomi bregovi, šumarci, zimski pejzaž, skoro nestvaran. Pevala sam kao nikad dotad. Sto pedeset metara od četničkih položaja! Četnici su se primakli, privučeni mojom pesmom i - uletili u zasedu. Bilo ih je jedanaest. Sretna sam što su svi mrtvi! Valjda će i meni pripasti neka medaljica, kad se budu delile - zaslužila sam.

“ U više navrata smo pokušali da se čujemo s Doris i da popričamo o ovoj priči iz knjige, ali ona se nije javljala niti nam je odgovorila na poruku.

Autor knjige „Priče iz Hada“ potvrdio nam je da se radi o istinitom događaju.- To je priča, to nije dokument. Ali to nije izmišljeno. Sve može da se proveri. Knjiga je pisana još 1992. godine i do sada je imala deset izdanja. Moja priča jeste književno stilizovana, ali tvrdim da je istinita. A o njenom dolasku u Srbiju mogu da mislim samo da je to nešto čudovišno - rekao je Krstanović za Kurir.

Viši zvaničnici vladajuće koalicije AAK (Alijansa za budućnost Kosova) i NISMA-e protive se ideji predsednika Hašima Tačija o korekciji granica, koja se tumači kao stav o razmeni teritorije sa Srbijom.

Lider Nisme Fatmir Ljimaj i visoki zvaničnik AAK-a i poslanik Daut Haradinaj protive se Tačijevom predlogu. Ljimaj je pozvao Tačija da poštuje Ustav Kosova, dok je Haradinaj rekao da takva ideja potiče od Srbije i Rusije. Zvaničnici najveće vladajuće koalicije – Demokratske stranke Kosova (PDK) nisu reagovali na najnoviji predlog svog nekadašnjeg lidera, koji je napustio PDK kako bi postao predsednik Kosova. I opozicione stranke se protive korekciji granica ili razmeni teritorija.

Lider NISMA-e i zamenik premijera u vladi Ramuša Haradinaja, Fatmir Ljimaj, rekao je da neće biti Republike Srpske na Kosovu, naglašavajući da će takva ideja uništiti državnost Kosova.

“Dužni smo da poštujemo Ustav i važeće zakone Kosova, a izjave lidera institucija o korekciji granica su neprihvatljive,” rekao je Ljimaj.

Šef parlamentarne grupe najveće opozicione kosovske stranke – LDK, Avdulah Hoti, izjavio je za medije u petak da njegova stranka nije spremna za razmenu teritorija, zatraživši da sporazum o normalizaciji odnosa sa Srbijom dovede do uzajamnog priznanja.

Hoti je rekao da predsednik Tači i sadašnja vlada nemaju legitimitet da vode dijalog sa Srbijom i da bi trebalo da se održe vanredni izbori u zemlji.

Poslanik AAK, Daut Haradinaj, smatra da ideja o korekciji granica, koju je spomenuo predsednik Tači, donosi nov konflikt i da je opasna za Kosovo. On je rekao da su takve ideje predlozi Srbije i Rusije.

Kosovski premijer, Ramuš Haradinaj, kaže da promena granica na Balkanu odgovara samo ruskom predsedniku, Vladimiru Putinu.

“Niko ne želi promenu granica, osim ruskog predsednika Vladimira Putina. On želi da promeni granice u Bosni kako bi napravio presedan. Velika je greška pomoći Putinu i predložiti podelu,” rekao je Haradinaj.

On tvrdi da će granica Kosova ostati nepromenjena.

“Niko se ne usuđuje da promeni granicu ili da pokuša da izvrši korekciju granice, razmenu teritorija,” naveo je u intervjuu za kosovski javni servis.

Haradinaj je rekao da postoji javna retorika o granicama.

“Naša obaveza je Ustav Republike Kosovo. Ne usuđujemo se da stvorimo novi Ustav,” naveo je on.

Haradinaj je ponovio da neće biti razmene teritorija, korekcije granica ili podela na Kosovu i na Balkanu. Istakao je da bi svaki pokušaj promene granica izazvao novi rat na Balkanu.

Robert Slavik (40) i Margita Slavikova (68), Slovaci iz engleskog grada Piterbora uhapšeni su zbog prevare, ali i zlostavljanja dva muškarca koji su poslednjih osam godina života proveli na njihovim imanjima.

Margita i Robert su pre desetak godina došli na ideju da iz Slovačke privuku neke muškarce obećavajući im laku zaradu i pristojan život na njihovom imanju.

Nakon što im prvobitni plan nije uspeo kod jednog sunarodnika, dva Slovaka su se ipak upecala i uništila sebi život. Majka i sin su im u startu dali mobilne telefone i prvu platu unapred kako bi radili kod njih.

Muškarci nisu ni bili svesni u šta se upuštaju. Već posle mesec-dva, na njihovo ime su majka i sin počeli da pozajmljuju i duguju novac nekim Englezima koji nikad nisu vraćali. Momke iz Slovačke počeli su da drže u kući kao zatvorenike bez prava da idu u grad.

Margita im je govorila da je to za njihovo dobro, jer bi ih Englezi kojima duguju novac videli na ulici i ubili. Momci su postali pravi robovi. Majka i sin su im uzeli pasoše, telefone i sve što imaju, konstantno im obećavajući da će u konzulatu sve srediti za njihov povratak u Slovačku.

To je tako trajalo osam godina! Slovaci su ponekad u kući bili zaključavani, a dva puta ih je Robert pretukao kada su pokušali da pobegnu. Što se majke Margite tiče ona je bila još gora.

Stalno im je nabacivala kako su nezahvalni i treba da “pevaju” što uopšte žive u jednoj Engleskoj i što imaju šta da jedu. Jednog je nekoliko puta i odvodila u krevet, dok je sin stajao pred vratima i “čuvao stražu”. Ona ga je potom seksualno iskorišćavala.

Posle par godina, morali su da se presele u drugi grad, jer su ovde komšije počele da ih sumnjiče da se u kući nešto čudno dešava.

Vrhunac bezobrazluka Slavikovih dogodio se pre tri godine kada su jednog muškarca oženili Britankom, njihovom kućnom prijateljicom, kako bi preko tog braka dobili dodatni novac, pošto žena nije mogla da nađe sebi muža.

Slovaku su pripretili da će ga ubiti ako išta kaže pred matičarem i toj ženi, te da mu je zadatak da bude u braku dve godine a onda da se razvede.

Mladi Slovaci prošli su kroz sito i rešeto, ali su na kraju opstali u priči. Nije poznato kako je Margiti i Robertu policija došla na vrata, ali oni su sada u zatvoru, dok su dva roba iz Slovačke ispričala sve šta im se izdešavalo.

Momci su na kraju i finansijski obezbeđeni pošto su nakon silnih prevara i zlostavljanja dobili između 60 i 80.000 evra naknade za osam godina “života”.

URA je politička organizacija koju je osnovao krupni tranzicioni kapital, kaže Nebojša Medojević

Nebojša Medojević oštro je prozvao lidera pokreta URA Dritana Abazovića zbog njegovih pretenzija na funkcije u budućoj Vladi Crne Gore.

“Pokret za promjene” će ovih dana informisati mandatara sa sastav nove Vlade Zdravka Krivokapića za koje resore je zainteresovana ta partija a to su svakako oblasti koje su bliske programu PZP-a, kazao je lider “Pokreta za promjene” Nebojša Medojević.

Govoreći o sektoru bezbednosti za koji je zainteresovana koalicija „ Crno na bijelo“ na čelu sa Dritanom Abazovićem, Medojević kaže:

“URA je politička organizacija koju je osnovao krupni tranzicioni kapital odnosno vlasnici Vijesti, pa otuda i interesovanje jedne zelene partije za ovaj sektor. To je zapravo želja vlasnika Vijesti odnosno toga krupnog kapitala da spreči reforme, potcrtao je Medojevic.

Strana 1 od 53

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji