Sjetim se da sam nekada živio u kući koja nije imala tekuću vodu, da su moji orali konjima. Sada kada mi nešto nije po volji shvatim da sam razmažen - kaže Dragan Mioković

Stotine hiljada prognanih sa svojih ognjišta, hiljade ubijenih, među kojima i deca! Najveće etničko čišćenje pred očima moderne Evrope od Drugog svetskog rata...

Dokazano je da je predsednik Hrvatske Franjo Tuđman dao zeleno svetlo za pokretanje vojne operacije “Oluja” zbog koje je iz svojih domova proterano 280.000 ljudi, dok je oko 2.000 njih izgubilo život! Mnogi se i danas vode kao nestali, a samo su hteli da ostanu živi! Ipak jedna slika ostaće zauvek upamćena, a to je ona na kojoj dečak vozi traktor u izbegličkoj koloni i svojoj porodici spasava život, ovo je priča o junaku - Draganu Miokoviću!Dvesta osamdeset hiljada ljudi u jednoj koloni. Rame uz rame muškarci i žene, stari i mladi, sirotinja i bogati. Iznad Knina grme granate, oko puta odzvanjaju pesma i psovke hrvatskih vojnika. Kilometar po kilometar puta izbegličke kolone osvaja i stari traktor, za čijim je volanom Dragan Mioković (12) - Počela je “Oluja”

Mnoge tužne priče će ovih dana biti ispričane, mnoge će suze ponovo biti prolivene, ali ovaj zločin nikada neće biti zaboravljen, a posebno herojski čin jednog dečaka od 12 godina, koji je morao da vozi traktor u izbegličkoj koloni od Republike Kninske Krajine do Srbije kako bi spasio goli život, svojoj porodici.I dok su njegovi vršnjaci u svetu, pa i Srbiji gledali crtane filmove, igrali fudbal, košarku i sanjali da postanu novi Maradona, Van Basten ili Kićanović, Slavnić, ovaj junak je imao mnogo drugačiji život. Hteo ili ne, morao je da sa samo 12 godina sedne za volan traktora i krene iz sela u okolini Gračaca u svoju borbu za život ni ne sluteći da će ga ona proslaviti i odvesti pravo u legendu.

Ne mari Dragan za slavom, sve bih dao da do svega toga nije moralo doći, a kako kaže rane su tu, ali on gleda napred, radi da bi svojoj ćerki obezbedio normalan život i to mu je jedino bitno!Dragan ipak kaže da “Oluju” ne pamti kao užas i da je sve to za njega danas “daleka uspomena”.Sa majkom i mlađim bratom Duškom tog 4. avgusta 1995. napustio je svoj dom “dok akcija ne prođe”. Sa nešto osnovnih stvari, iz sela u okolini Gračaca, uputili su se negde na sigurno, ni ne sluteći da se nikad neće vratiti u zavičaj. Danas svi žive u Beogradu.Junak priče je uspešan mladi čovek, srećan oženjen, i ima preslatku devojčicu Hanu.

Dragan danas radi u firmi koja se bavi izradom video igara, a uspešan je u kreiranju specijalnih efekata za filmove i reklame, ali to uglavnom radi preko interneta. Do sada je sarađivao sa brojnim američkim kompanijama. U rodnoj Hrvatskoj, prvi put od “Oluje”, bio je pre nekoliko godina, kako bi izvadio dokumenta.- Čudno mi je sada tamo. Velebit je ostao isti, i to me podseća mnogo na detinjstvo, ali livade i puteljci su se promenili i sve mi sada izgleda manje. Imao sam osećaj ko da sam u snu. Nije mi bilo realno – poverio nam se Dragan.Kaže da je zadnji put traktor vozio 1995. godine.- Prodali smo ga. Trebale su nam pare - kaže on.- Sjetim se da sam nekada živio u kući koja nije imala tekuću vodu, da su moji orali konjima, da smo sjeno kosili ručno na plus 40 stepeni i to je tada bilo normalno. Sada kada mi nešto nije po volji shvatim da sam razmažen - kaže Dragan.

Na kraju rata 1995. godine dogodio se masakr u Dvoru.

Sve do pojave dokumentarnog filma u kome svedoče danski vojnici, pripadnici Unprofora, ovaj događaj je bio nepoznat javnosti.

Ovaj dokumentarni film otkriva da je u sklanjanju od najezde hrvatske vojske likvidirana grupa ne samo nedužnih civila, već i teških invalida i duševnih bolesnika koji su se lečili u petrinjskoj bolnici.

U filmu je prikazana ispovest danskog oficira, Jergena Golda, koga je godinama pekla savest zbog toga što ništa nije preduzeto da se spreči ovaj stravični zločin u dvorskoj školi.

O ovom tragičnom događaju svedočila je i Ljubica Janjanin, Petrinjka koja je učestvovala u povlačenju grupe invalida i teško obolelih duševnih bolesnika.

Ljubica je ovako pričala o ovom potresnom događaju:

„Ceo dan od ranog jutra Petrinja je besomučno granatirana i narod je bio prestrašen. Osamnaestogodišnja ćerka i ja nismo imali prevoz, a htele smo da odemo iz grada. Želele smo da kao i svi civili odemo van dometa hrvatske artiljerije. Kao i u prethodnom ratu, u NOB-u, svi smo težili da se povučemo na Šamaricu, našu legendarnu veliku šumu u kojoj je narod uvek nalazio spas. U petrinjskoj bolnici je bila velika gužva, za put se pripremao jedan stari autobus. Naš komšija lekar je rekao da možemo da uđemo, ali da pomognemo u transportu bolesnika koji su već bili unutra.

„Naš komšija lekar je rekao da možemo da uđemo u petrinjsku bolnicu, ali da pomognemo u transportu bolesnika koji su već bili unutra. Jedna žena bez noge i sa dva štapa sedela je na podu. Druga je, kao težak invalid s velikom grbom ležala na dva sedišta i zbog svog hendikepa nije mogla da sedi bez pomoći. Ćerka i ja smo je podigle i onda sam je stavila u krilo nakon što smo i onu drugu smestile na sedište“, priča Ljubica Janjanin.

U prepunom autobusu Ljubica je mogla da vidi samo teške bolesnike sa više bolničkih odeljenja, a najviše onih sa psihijatrije. Među srpskim bolesnicima nalazile su se i dve Hrvatice, koje su živele u Domu penzionera u Petrinji. I one su želele da pođu autobusom sa ostalim Srbima.

Jezivu tišinu autobusa prekidali su jauci i glasna zapomaganja bolesnika, kako od bolova, tako i od straha.

„Stigli smo noću u Dvor i tu se nije osećala atmosfera nekakvog vanrednog stanja, kao da se nije znalo šta se dešava u drugim delovima Krajine. Smešteni smo u zgradu škole. Odmah smo primetili da je u blizini punkt Unprofora. Međutim, za njihove vojnike kao da nismo postojali. Oni ni sutradan kad je svanulo nisu želeli ni da nam se obrate, a kamoli da nam ponude kakvu pomoć”, kaže Ljubica Janjanin.

U filmu Danci su rekli da su dobili izričito naređenje da u sukobima ostanu neutralni, a da je o masakru invalida bila reč saznali su tek nakon stravičnog događaja, tri dana po njihovom dolasku u Dvor.

Međutim, u filmu su se neke izbeglice prepoznale, što znači da su Danci snimali događanja u školi na su mogli da prepoznaju invalide. Mogli su da vide ljude u kolicima, sa pomoćnim štakama. Jedan mladić je sve vreme u školskom dvorištu hodao ukrug, a jedna intelektualka, duševni bolesnik, sve vreme se žalila na svoju frizuru, ogledajući se na prozorskim staklima. Sutradan su se putnici iz starog autobusa polako razilazili, a Dvor su potpuno preplavile izbeglice.

Prema onom što su izjavili danski vojnici u Dvoru su 8. avgusta 1995. već uveliko bili pripadnici hrvatske vojske. Zabeleženo je da su u  neko vreme u školu upali uniformisani vojnici bez bilo kakvih oznaka i brutalno su iz vatrenog oružja pobili bolesne zatočenike u školi. Danci su posle toga ušli i mogli samo da fotografišu žrtve u lokvama krvi i s kolicima i štakama oko njihovih tela.

Međutim, hrvatski oficir na filmu tvrdi nešto sasvim suprotno.

On kaže da se u vreme masakra u Dvoru nije mogao naći nijedan hrvatski vojnik.

Sa druge strane, srpski oficir, takođe, tvrdi da se tu nije mogao naći ni jedan naoružani vojnik RSK jer su u celom Dvoru već uveliko bili hrvatski vojnici.

Mnogo govori podatak da su leševi stradalih u dvorskoj školi tog avgusta 1995. odvezeni u Petrinju i tamo sahranjeni kao N. N. lica. Sve je uradila hrvatska vlast koja je došla na te prostore. Zašto su oni ćutali, a videli su da je reč o masakru?

Da su Srbi hteli da naude bolesnima ostavili bi ih u Petrinji ili učinili nešto gore, posebno prema dve Hrvatice, ako su već bili zaslepljeni mržnjom kako im se to pripisuje.

U Hrvatskoj je ovaj dokumentarac naišao na žestok otpor, pa je njegovo emitovanje zabranjeno.

Hrvati insistiraju na tome da iz dokumentarca budu izbačeni neki delovi.

U hrvatskoj javnosti, na Hrvatskoj televiziji, javnom servisu, kao najjači argument protiv filma koji se inače zove „15 minuta, masakr u Dvoru” izneto je protivljenje zbog činjenice da je svedočio nekadašnji krajiški komandant Mile Novaković. Sada pokojni oficir je osuđen u Hrvatskoj pa, kako misle Hrvati, ne može da svedoči. To ko je i zašto pucao u hendikepirane i nedužne ljude, koji ne mogu nikom da nanesu zlo niti mogu da se brane, u drugom je planu. U Dvoru je pucanjem iz blizine likvidirano najmanje sedam bolesnika, pošto je nađeno toliko leševa. Srpska strana tvrdi da ih je ukupno bilo 12, a neki su posle neverovatnih događanja sami sebi oduzeli život u izbeglištvu u Srbiji. Dve stradale su bile Hrvatice, a ostali su bili srpske nacionalnosti.

Od “Oluje” do danas Srbi su večito na izmišljenim spiskovima osumnjičenih, koji su se nekoliko godina vešali po zidovima, drveću, autobusima. Hapšeni su po poternicama na svim meridijanima. Većina ne sme ni da pomisli da ode u Hrvatsku pa ni u posetu ni na sahranu roditeljima koji su se tamo vratili. Zato se o njihovim stradanjima malo zna i zato istina o masakru u Dvoru kasni duže od dve decenije.

Pogledajte ceo film.

Sara Begbi i Betani Silkoks godinama su radile kao deo posluge na jahtama bogataša. Silkoks je tako posluživala poslovne ljude i članove kraljevskih porodica, s tim da je iznajmljivanje jedne od jahti na kojima je radila nedeljno koštao i milion dolara.

Druženje s bogatima i slavnima, putovanja na egzotične lokacije i napojnice od 4.000 hiljade evra, sve je to bio deo njihovog posla.

Ali kako devojke tvrde, ispod te glamurozne površine krije se i puno toga negativnog, kao npr rad od 18 sati dnevno, zahtevni gosti te meseci provedeni daleko od kuće. Ove dve devojke imale su iz prve ruke priliku da vide kako žive bogati ljudi.

Sara se na ovaj posao odlučila 2014. godine kada joj je dečko koji je radio na jahti Triniti rekao da njegova kompanija traži radnike. Sledećih godinu i po dana Sara je provela ploveći na luksuznom brodu i posetila zemlje kao što su Tajland, Indonezija, Tajland, Malezija, Singapur.

"Kuvar na brodu spremao je hranu i za goste i za članove posade, a hrana je bila na najvišem nivou. Jednom sam imala priliku isprobati japansku Kobe govedinu koja košta 11 hiljada dolara", ispričala je Sara.

Posao se nije završavao ni nakon ponoći jer je onda gostima morala osigurati noćne zalogaje, kao što su sladoled, kolači ili sendviči. Iako je kasno išla da spava, rano se budila.

"Na nogama sam bila od 6 ujutro, pa sledećih 16 do 18 sati s tim da bih tokom dana jedva sela na dva minuta. Ako i toliko", tvrdi Sara.

Prostor u kojem je spavala bio je toliko mali da se, kako je rekla, osećala kao da je u zatvoru. S druge strane imala je pristup nekim od najneverovatnijih mesta na svetu. Dnevni troškovi bili su minimalni jer smeštaj nije plaćala, a mesečno bi zaradila do 2.210 funti. U slobodno vreme živela je gotovo kao i njeni gosti. Uživala bi u hotelima s pet zvezdica i jela po najboljim restoranima, a sve je finansirala svojim, kako kaže, teško zarađenim novcem.

U celoj toj priči najteže se podnosi odvojenost od porodice i prijatelja pogotovo u vreme kao što su Božić i rođendani.

"Gosti su po tom pitanju bili veoma obzirni prema meni. Jednom prilikom sam tako dobila Armani sat, a svi troškovi večere i torte u restoranu su bili plaćeni", prisetila se Sara.

Betani je kao deo posluge na brodu radila tri godine nakon što je završila fakultet. Smatrala je da je to odlično životno iskustvo.

"Najduže sam na nogama provela 25 sati, a kopno jednom prilikom nisam dotakla čak 40 dana. Retko smo imali vremena za ručak, pa bi uglavnom nešto usput prigrizli", ispričala je Betani koja je mesečno zarađivala više od 3.000 funti, sa svim plaćenim troškovima, povratnom kartom kući i sa 60 dana plaćenog godišnjeg.

"Najčudnije što sam ikad poslužila je sendvič s piletinom i čipsom", prisetila se Betani.

Tokom rada na jahti imala je prilike da se sretne sa Vilom Smitom, princom Albertom od Monaka, Antoniom Banderasom. Danas radi u Londonu, a iako je puno toga pretrpela, priznaje da se ponekad oseća i pomalo usamljeno jer je ipak tri godine provela okružena mnoštvom ljudi.

Već se ranije šuškalo o spisku ljudi iz javnog života koji se terete za navodno najstrašnije zločine počinjene nad Srbima u okupiranom Sarajevu za vreme opsade grada od 1992. do 1995. godine.

Na pomenutom spisku nalazi i pevačica Hanka Paldum. Za nju se navodi da je navodno bila članica Zelenih beretki te da je uzimala taoce i učestvovala u stvaranju logora u Osnovnoj školi “Slobodan Vuković”. U tom je logoru, dodaje, učestvovala u mučenju žena.

Glumac Josip Pejaković je, navodi se u dokumentu, bio navodno starešina jednog od spratova zatvora u Sarajevu, gdje je “mučio i likvidirao zatvorenike Srbe.”

Na spisku je legendarni pevač grupe Indexi Davorin Popović zvani Pimpek. Njega Dokumentacijski centar tereti da je bio “pripadnik HOS-a”.

Naravno, sve ovo demantovano je više puta i svakome ko ima “tri čiste” glavi jasno je da se radi o “neprijateljskoj propagandi”. 

Zanimljivo je da se ova i ovakve priče i pričice svako malo počnu povlačiti po štampi “s one strane Drine”, kako bi se, valjda, izjednačila krivica za sve što se dešavalo devedesetih na području bivše nam zajedničke države.

Ćerka predsedavajućeg Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorada Dodika, Gorica Dodik,  aktivna je na društvenim mrežama.

Ona svakodnevno na tviteru iznosi svoje mišljenje o političkim dešavanjima, a podelila je i fotografiju svog oca Milorada iz bolničke sobe u Banja Luci.

Kada se Dodik oporavio i izašao iz bolnice, Gorica je objavila fotografiju sa njim, uz stihove iz poznate pesme Baje Malog Knindže -"Dinarsko srce".

Inače, Gorica Dodik prošlog meseca je otvorila Tviter nalog, gde svakodnevno pruža punu podršku svom ocu u borbi sa neistomišljenicima. 

– Stranci u BiH zajedno sa muslimanima prekrajaju nam istoriju, uništavaju tradiciju, obezvređuju veru, podmeću njihove vrednosti pod normalno, izazivaju ratove, raspiruju mržnju. A ovi izdajnici iz SDS i PDP im to sve sprovode u delo!!! - napisala je ona na Tviteru.

Bivši radnik radnje za poneti Piter Jeng (35) napao je devojku Aleksandru Rejd (30), a zatim je drsko nazvao policiju lažući da će ona ponovo podneti lažnu prijavu protiv njega.

Muškarac je napao svoju devojku nekoliko dana pre nego što se ubila, jer se plašila da niko neće poverovati da je žrtva porodičnog nasilja.

Piter Jeng, sa Anfilda, prigušio je, šutirao i udario po usni medicinsku sestru Aleksandru Rejd.

Tridesetpetogodišnji bivši radnik za poneti sa Anfilda napao ju je u više navrata, ali je tvrdio da je "sama sebi zadala povrede".

Jeng je pokušao da kaže Aleksandri (30), poznatoj kao 'Aleks', da niko neće verovati da je zlostavljana.

Čak je pokušao da telefonira policiji da bi prikrio tragove, pre nego što je konačno skupila hrabrosti da ga prijavi, prenosi Liverpul Eho.

Jengu je danas suđeno na Sudu za prekršaje u Liverpulu, gde je osuđen zbog dve optužbe za napad i priznao je jednu za krivičnu štetu - a okružni sudija Andrev Šo izjavio je da njegova verzija događaja nije verodostojna.

Angela Konlan, tužilac, postavila je pitanje zašto Jeng nije bio dovoljno hrabar da se izjasni krivim za napade, nakon što su sudu pokazane uznemirujuće slike Aleks prekrivene modricama.

Istraga ranije ove godine pokazala je da se Aleks ubila 24. februara, sedam dana nakon što je dala izjave policiji, što je sudija Šo opisao kao "tragičnu senku" koja se nadvila nad današnje suđenje.

Utvrđeno je da je Jeng napao toliko voljenu Aleks 17. januara i 17. februara.

Priznao je da je naneo štetu Aleksinom mobilnom telefonu.

Na suđenju se saznalo da su Jeng i Aleks bili zajedno otprilike godinu dana, ali kada su se preselili, njihova veza je postala „kamenita“ i najčešće su se svađali oko novca.

Jenga, koji je priznao da je zavisnik od kockanja, Aleks je u policijskoj izjavi optužila da joj je uzeo novac da ga potroši u kazinima nakon što je ostao bez posla, što je on negirao.

Medicinska sestra Aleks je bila ta koja je držala tu vezu četiri meseca, plaćajući svu kiriju, a to je dovelo do svađa između para, saznaje sud.

21. januara Jeng i Aleks posvađali su se pre nego što je on trebalo da ode na novi ugostiteljski posao u Vidnes.

U izjavi Aleksandre, koju je gđa Konlan pročitala na sudu, kaže: „Ne mogu da se setim čime je svađa završena, ali rekla sam mu da ode što je njega mnogo iznerviralo.

Bacio me je preko zida u našoj kući, udario me u zid i odgurnuo niz stepenice. Počeo je da baca stvari i bacio me je na trpezarijski sto."

Aleks je dalje rekla da se u kupatilu zabarikadirala leđima naslonjenim na vrata, ali Jeng je nogom razvalio vrata i izvukao je za kosu.

Pritom joj je rekao i ovo: „Nazvao me je šljakom i rekao„ pazi šta ti se događa, mrzim te “.

Rekla je da ju je tada "prigušio" i odneo joj telefon.

Dok su sudu pokazivane slike Aleksinog pretučenog tela, Jeng je priznao da je modrica na njenoj ruci mogla nastati kada ju je on pomerio sa puta jer je pokušala da ga spreči da izađe iz kuće zbog posla.

Ispitao je i druge slike i rekao: "Video sam je dve nedelje ili nešto kasnije, a one modrice nisu bile tamo, nije ih spomenula."

Utvrđeno je da je Aleks imala modrice na dlanu, ruci, skočnom zglobu, vratu, grudima i vratu.

Sud je saznao da je nakon incidenta Aleks putovala da vidi svoju prijateljicu Rut Keli.

Dajući dokaze danas, gospođa Keli je rekla: "Bila je u stanju krajnje žalosti, plakala je i tresla se. Trebalo mi je vremena da je umirim."

Gospođa Keli takođe je rekla policiji da je Aleks na vratu imala modricu u obliku palca, što sugeriše da je davljena i da nije mogla sebi da zada povrede.

Jeng i Aleks su se razišli ubrzo nakon ovoga, ali par je još imao preostalih mesec dana pod zakupom.

Jeng se preselio u Šefild na dve nedelje, ali se 17. februara vratio u kuću gde se dogodio drugi napad.

Jeng je tvrdio da je sve u redu, ali tada je Aleks rekla da zapravo nije ni bio u Šefildu i da je neveran.

Tokom ispitivanja od njegove advokatice Vicki Balenski, tvrdio je da je ona strgla posteljinu sa kreveta dok ga je nameštao i bacila telefon u zid.

Međutim, gospođa Konlan je rekla: "Aleks navodi da se svađala sa okrivljenim i on ju je laktom udario u lice, modricu na levom obrazu i pocepao joj je usnu. Telefon joj je takođe slomljen, i kako ona kaže, on ga je slomio."

U svojoj izjavi, Aleks je rekla da je Jeng razbio telefon tako da nije mogla pozvati policiju za pomoć.

Sud je čuo kako je Jeng drsko telefonirao policiji rekavši da će Aleks izmisliti da ju je udario i želeo je da ih pozove kako bi preneo njegovu verziju događaja.

Tvrdio je da je Aleks rekla: "Srediću te."

Tokom 999 poziva upućenih policiji, Jeng se čuje kako viče na Aleks i govori „Nisam te udario“, pre nego što je Aleks uspela da pozove hitne službe da pita da li su na putu.

Policija je stigla tek osam sati kasnije.

Jeng je rekao da "nije znao" kako je Aleks pukla usna i sramno je rekao da je planirala da lažno prijavi Jenga policiji zbog porodičnog zlostavljanja "kao što je imala sa prethodnim partnerima".

Bivši Aleksin partner, Karl Houghton, osuđen je zbog napada na nju pre nekoliko godina, saznao je sud.

Međutim, sudija je Houghtona nazvao nazvao "hrabrim" i pohvalio je što se danas pojavio na sudu da očisti Aleksino ime i prizna da ju je sam napao.

Rekao je da je to "jedno od najvećih žaljenja u njegovom životu", ali Aleks je govorila istinu i zaista ju je napao.

Sudija Šo rekao je da Jengova verzija napada nije verodostojna i proglasio ga je krivim za obe tačke optužnice.

Govoreći nakon istrage, ranije ove godine, Aleksina sestra, Keti Rid, rekla je da su je "svi voleli".

Keti je rekla: "Ne znam nikoga ko je nije voleo. Svima je zaista slomljeno srce što se to dogodilo.

„Bila je dobra prema svim svojim prijateljima i uvek je bila tu uz njih, bez obzira na sve.

„Čak i ako bi je pozvali usred noći, ona bi otišla da popije šolju čaja s njima, bila je takva osoba“.

Tokom istrage, njena mama, Anet Leonard, rekla je: „Voleli su je svi koji su je poznavali.

„Ona nam je bila ceo svet i napravila je razliku u životima svih kojih se dotakla.“

Izricanje kazne odloženo je do 8. februara, a Jeng je pod kaucijom pod uslovom da ne sme ući u područje poštanskog broja L11 niti kontaktirati bilo kog svedoka u slučaju.

Pilot i kopilot koji su upravljali putničkim „boingom 747″ na letu od Hong Konga prema Enkoridžu na Aljasci su iz kokpita snimili neverovatan prizor. Reč je o misterioznoj narandžastoj i crvenoj svetlosti koja je blještala s površine Tihog okeana, južno od ruskog poluostrva Kamčatke.

Objašnjenja za ovu krajnje zapanjujuću pojavu zasad nema, ali uz hrpu teorija zavere, najčešće se spominje mogućnost erupcije golemog podmorskog vulkana. Holandski pilot JPC van Hajst kaže da su na prizor naišli nekih pet sati nakon poletanja, pola puta do Enkoridža. Prvo su uočili nešto nalik munji, a 20-ak minuta kasnije sve je počelo da svetli crveno i narandžasto.

Vreme za let bilo je idealno, nikakvih oluja, bez previše oblaka pa munja nije mogla biti posledica oluje. JPC je ostao nemalo šokiran jer samom sebi nije mogao da objasni šta se to pojavilo dole. ‘Bila je to jedna od najjezivijih stvari koje sam video u svojoj karijeri pilota’, rekao je.

‘Kako smo se približavali svetlosti, tako je počela da osvetljava oblake i celi nebeski svod nad nama. Ispod nas je bilo nešto zastrašujuće narandžaste boje, makar je reč o području gde ne bi trebalo biti ničega osim vode’, dodao je Holanđanin, napominjući da je nakon toga zaključio da je jedino logično objašnjenje vulkanska erupcija.

Ipak, u takvoj bi situaciji očekivao vulkanski pepeo, zbog čega ga je uhvatila i nervoza, ali od pepela nije bilo ni traga.

„Sve smo prijavili kontroli leta i pokrenuta je istraga. Nadam se samo, ako je tamo slučajno izronilo novo ostrvo, da će ga nazvati po meni jer sam ga ipak ja otkrio“, našalio se pilot.

Dr Nenad Karanović objasnio je sve o ugljen-monoksidu, kojim su se mladi otrovali u novogodišnjoj noći

Nezapamćena tragedija dogodila se u mestu Tribistovo, u opštini Posušje gde je osmoro mladih koji su slavili doček Nove godine preminulo od posledica gušenja plinom, odnosno trovanja ugljen-monoksidom. Svi preminuli su ista generacija rođena 2001. godine.

Odgovor na pitanja da li su ovi mladi ljudi mogli biti spaseni, da li su mogli da prežive i šta je sve trebalo učiniti u medicinskom kontekstu da je neko na vreme došao na vrata vikendice u kojoj je proslava održana, dao je dr Nenad Karanović anesteziolog za Slobodnu Dalmaciju.

- Da je neko "naleteo" u prvim trenucima, kada je benzin počeo da truje ove mlade ljude i izvodio ih napolje, životi su im mogli biti spaseni na svežem vazduhu. Da je samo neko otvorio prozore, da bi provetrio sobu u kojoj je boravio, cela ova tragična priča ne bi bila ovakva. Mediji pišu da je prozor bio otvoren, ali sigurno nedovoljno da u kontaminiranu prostoriju uđe potrebna količina vazduha za "čišćenje" ugljen-monoksida - objasnio je anesteziolog.

Kako je dalje naveo, umesto kiseonika, krv je "zauzeo" ugljen-monoksid i zbog toga je mozak ostao bez kiseonika, a kao rezultat toga nastupila je smrt.

- Teško je reći koliko je vremena trebalo da nastupi smrt. To je individualno pitanje, a to zavisi od zdravstvenog stanja osobe, godina, kondicije... Smrt se ne dešava kod svih istovremeno. Kod starijih i bolesnih, smrt zbog trovanja ugljen-monoksidom će nastupiti pre - opisuje dr Karanović podmuklost ugljen-monoksida.

Kaže i da, kada se u selu loži vatra uz pomoć uglja, takve prostorije uvek treba provetravati da uvek postoji cirkulacija čistog vazduha. Inače, u takvim slučajevima trovanja ugljen-monoksidom smrt nastupi u roku od nekoliko minuta.

- Već smo pomenuli nekoliko faktora od kojih to zavisi. Vreme smrti zasigurno zavisi od količine ugljen-monoksida koji se "ispušta" u prostoriju, od toga koliko je velika. Naime, ako soba ima 200 kubnih metara vazduha, u njoj je teže otrovati se nego u sobi sa, recimo, samo 100 kubnih metara vazduha, odnosno koja je manja. Prokletstvo ugljen-monoksida je u činjenici da je gas bez mirisa, ukusa i nevidljiv. Ali ako je ugljen-monoksid dolazio iz generatora, ta mladost je trebalo da oseti smrad benzina ili izduvnih gasova, ako je generator radio na benzin. Očigledno to nisu osetili ili mu nisu pridavali značaj - kaže lekar.

"Da je neko ušao u tu kuću kad su tek počinjali da "spavaju" jer su 'zaspali' od ugljen-monoksida i da ih je sve izneo na svež vazduh ili da je samo otvorio prozore i napravio promaju, ta deca bi danas najverovatnije bila živa", kaže Karanović.

"Da, ali morali su da budu prebačeni u tu barokomoru najkasnije 45 minuta od trenutka pronalaska, ako su želeli da budu živi. Naravno, pre odlaska u barokomoru, morali bi im pružiti prvu pomoć, reanimaciju, davanje kiseonika, ako je potrebno. Jedina uteha, u ovom užasnom, jezivom događaju, koji je nažalost obeležio sve te porodice, njihove živote i čitav ovaj kraj, možda je u činjenici da deca nisu patila. Nisu imali bolnu smrt. Umrli su i nesvesni šta se oko njih događa. Osećali su se umorno, jednostavno su zaspali, a zatim se ugušili ", rekao je anesteziolog.

Poznati doktor hiperbarične medicine iz Splita dr Gojko Gošović odgovorio je na koji način i koliko će barokomora pomoći.

Pomoć im je mogla biti pružena, uz pretpostavku da ih je neko omamljene, ali još žive odvezao i u barokomoru.

- Da su bili živi u vreme otkrića, moglo im se pomoći u barokomori, naravno, pod pretpostavkom da su u nju dovedeni na vreme. Pre toga treba izvršiti reanimaciju, transport kiseonikom iz tog mesta u Hercegovini, do barokomore, pod pretpostavkom da nisu razvili maligne srčane aritmije. Sa takvim trovanjima, ako osoba preživi, mogu ostati neurološke posledice. Užasan slučaj, koji je mogao biti sprečen da su kojim slučajem otvorili prozor - zaključio je dr Gošović.

Oko 15 sati, prema nezvaničnim saznanjima, između Zorana i njegove supruge izbila je prvo svađa, a potom i fizički sukob

Predsednik Udruženja veterana 5. Gardijske brigade Sokolovi iz Vinkovaca i predsednik Hvidre Vinkovci, Zoran Marunček (56), u subotu oko 15 sati završio je u pritvoru Policijske uprave vukovarsko-srijemske, gde su ga odvezli na trežnjenje zbog porodičnog nasilja.

Tog dana je porodica Marunček slavila ćerkinu udaju. U kući Marunčekovih okupljali su se gosti. Oko 15 sati, prema nezvaničnim saznanjima, između Zorana i njegove supruge izbila je prvo svađa, a potom i fizički sukob. Kako navodi policija, koja je na događaj došla po pozivu treće osobe, Marunček je imao 1.7 promila alkohola u krvi i zbog toga što je pijan udario suprugu (52) odveli su ga u stanicu.

- Uhapšeni muškarac zadržan je u stanici do otrežnjenja, nakon čega će biti ispitan, a protiv njega će biti podneta prijava Opštinskom državnom tužilaštvu za nasilje u porodici - kratko su saopštili u policiji dodajući kako im nije poznato da li je supruga Marunček zatražila lekarsku pomoć nakon što ju je muž udario.

- A udarac je zapravo bio šamar zbog kojeg je uvređena supruga podigla veliku prašinu ne mareći za ćerkinu svadbenu proslavu - kažu prijatelji porodice.

Supružnici Marunček, prema nezvaničnim saznanjima, već godinama ne žive zajedno i gospođa Marunček tog dana je došla samo na ćerkino venčanje.

- Šokirani smo događajem jer Zoran apsolutno nikad nije ni agresivan ni nasilan. Totalno je suprotno. Znamo da ima nerešene odnose sa ženom, ali to je između njih. On nikad ni ne pije. Verojatno je kod ćerke na svadbi dao malo oduška, pa ga je previše uzelo. Uglavnom, strašno je što je zbog gluposti ćerka ostala bez očeve pratnje do oltara na svom venčanju i što joj otac na kraju uopšte nije bio na svečanoj večeri nego iza rešetaka u policiji.

Svi su svatovi bili ogorčeni jer je Zoran dobar otac, koji se i brinuo o deci - kažu Zoranovi saborci, od kojih su neki bili među svatovima.

U vinkovačkoj bolnici kažu kako tokom proteklog vikenda nisu imali nijednu intervenciju prema žrtvi porodičnog nasilja niti je takvu pomoć potražio iko u bolnici. Nakon što proanaliziraju prijavu policije u Opštinskom državnom tužilaštvu, odlučiće hoće li protiv Marunčeka pokrenuti krivični postupak ili će biti predan sudiji za prekršaje.

U Pečersku, predgrađu Kijeva, 26. decembra organizovana je prednovogodišnja žurka sa oko 90 mladih. Na njoj je 22-godišnja Marina Vorenko uspela da zarazi čak 14 momaka tako što se samo ljubila i "mazila" sa svakim od njih.

Portali iz Kijeva pišu da se na žurci nisu primenjivale nikakve mere zaštite, te da je alkohola bilo toliko da je polovina gostiju na kraju završila u obližnjim bolnicama na trežnjenju, piše 112.ua.

Što se Marine tiče, naglašava se da ona nije bila pijana. Štaviše, ispostavilo se da je na žurku došla znajući da je zaražena!

Devojka je pred žurku dobila rezultate testiranja i znala je da je pozitivna. Svesno je došla na žurku i čini se da je s namerom gledala da zarazi što više momaka. Zato je flertovala sa što više njih i ljubila se s njima. Svi koje je ljubila su se zarazili. Jedan od momaka ima jake simptome i primljen je u bolnicu - piše portal.

Marina je, kako se dalje otkrilo, pre 4 meseca izgubila rođaka koji je preminuo od koronavirusa i za koga je bila vezana.

Kako je devojka privedena na razgovor, prema nezvaničnim informacijama, ustanovljeno je da je svesno zarazila što više ljudi iz neke vrste osvete za tragediju koja joj se privatno dogodila. 

Strana 7 od 61

Na našem blic vesti portalu, pronađite i najnovije vesti

apr 13, 2021 227

PORODICA DEČAČIĆA (5) KOJI JE POGINUO NA ROĐENDANU U POŽAREVCU NEUTEŠNA: Baka se oprostila od unuka dirljivom porukom FOTO

in Južna Srbija
A. B. (5) poginuo je sinoć na proslavi punoletstva svog ujaka u Požarevcu, kada ga je…
apr 03, 2021 1050

POZNATU STARLETU NAŠLI MRTVU U SLUPANIM KOLIMA: Poginula na putu za Beograd! Jezivi detalji SMRTI (FOTO)

in Starlete
Pre nešto više od četiri godine, poznata starleta Slađana Guduraš pronađena je mrtva u…
apr 11, 2021 555

ŠTA SE DESILO SA ISAKOM KOJI JE PREKO NOĆI OSVOJIO SVE U ZVEZDAMA GRANDA? Đorđe David priznao zbog čega kandidata niko nije VIDEO!

in Takmičenja
Pevač Isak Šabanović, napravio je totalnu pometnju kada se pojavio na sceni popularnog…
apr 15, 2021 174

UMESTO BOGATSTVA NASLEDILA PROKLETSTVO: Rano izgubila majku i muža, tron pripao bratu! Nesreća je pratila u stopu!

in Žena
Kada je 1982. u automobilskoj nesreći u Monaku život izgubila princeza Grejs, njena…
apr 08, 2021 336

OTKRIVENE VRTOGLAVE CIFRE KOJE ŽIRI ZVEZDE GRANDA ZARAĐUJE: Zavrteće vam se u glavi, U PITANJU SU VIŠE HILJADE EVRA

in Takmičenja
Takmičenje „Zvezde Granda” često je menjalo članove žirija, a isto tako često se…
apr 03, 2021 452

KRISTIJANU GOLUBOVIĆU PREKIPELO, BRUTALNO IZVREĐAO ČORBU! Opleo po njemu kao nikad do sad: On je jedan MENTOL! (VIDEO)

in Rijaliti
Kristijan Golubović nije više mogao da se suzdrži, pa je opleo po svom najboljem rijaliti…
apr 13, 2021 267

KOKEZA UMUVAO SVOG VOZAČA DA IGRA PROTIV CRVENE ZVEZDE: Stanković ušao pred kraj meča i USPEO da povredio Le Taleka! (VIDEO)

in Fudbal
Skandali potresaju srpski fudbal. Nedavno je UEFA poslala dopis Fudbalskom savezu Srbije…
apr 15, 2021 323

STANIŠIĆ OTKRIO CIA GDE SE NALAZE MASOVNE GROBNICE: Advokat nekadašnjeg šefa DB-a izneo ŠOKANTNE DETALJE na završnoj reči u Hagu

in Društvo
Nekadašnji šef Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić stupio je 1991. godine u…

PROMO MARKETING

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji