Zaustavio je automobil i ponudio joj vožnju do grada prema kojem se uputio, na šta je devojka pristala

Na Intrenetu se pojavio izbor priča koje "lede krv u žilama", ali čija istinitost nije potvrđena, pa se mogu smatrati i urbanim legendama.

Čak i ako nisu istinite, zanimljive su takve priče i navode na razmišljanje. Ovoga puta prenosimo prenosimo takvu priču o momku koji je u svoj auto primio lepu autostoperku…

Kako kaže priča, taj mladić se jedne večeri vraćao kući kada je ugledao zgodnu devojku kako stopira. Zaustavio je automobil i ponudio joj vožnju do grada prema kojem se uputio, na šta je devojka pristala. Prijatno su pričali, smejali se i vrlo brzo stigli do odredišta, gde je devojka napustila vozilo

Uskoro je mladić shvatio da je devojci ostao šal u automobilu. Setio se iz njihovog razgovora odakle je ona, pa joj ga je idućeg dana odlučio vratiti. U obližnjem selu je obišao nekoliko kuća, ali pre nego što je odlučio da odustane, vrata poslednje kuće otvorili su mu stariji čovek i žena, a on je pomislio da su to roditelji od autostoperke.

Čovek je uzeo šal i zahvalio se, a njegova supruga je odlučila da mladiću objasni da šal zaista pripada njihovoj ćerki, ali da je ona mrtva već 10 godina. Poginula je upravo na tom mestu gde ju je mladić pokupio, a oni svake godine u isto vreme otvore vrata osobama koje nose taj isti šal…

Pojavljuje se sve više zastrašujućih detalja u slučaju ubistva Mirele Batanović (20), porijeklom iz Bosne i Hercegovine, koju je u noći između 8. i 9. oktobra, u svom stanu, u blizini austrijskog grada Salzburga, nožem izbo njen dečko Aleksandar (20).

Naime, prema navodima medija, Aleksandar je nakon ubistva na telu ubijene nožem urezao jedan okultni simbol, a zatim i odsekao i pojeo neke delove Mirelinog tela.

Njih dvoje nikada nisu živjeli zajedno, ali prema riječima onih koji su ih poznavali, bili su nerazdvojni. Međutim u posljednje vrijeme njihov odnos se mnogo promijenio. Prema navodima austrijskih medija između Mirele i Aleksandra stalno su izbijale žestoke svađe. Posljednja se dogodila nedjelje dana prije ubistva.

Mirelin ubica Aleksandar se od 20. oktobra nalazi u istražnom zatvoru, a u ponedeljak će ponovo biti izveden pred istražnog sudiju. Sudski proces protiv njega mogao bi da počne za tri meseca.

Kako je ORF ranije naveo, razlog ubistva nije ljubomora, nego okultni ritual. Iako je ubica tokom policijskog saslušanja izjavio da je morao da ubije Mirelu, jer ga je prevarila, ORF navodi da to nije istina. Prema njihovim saznanjima na telu ubijene je nožem bio urezan jedan okultni simbol. Isti izvori su tada saopštili da je Aleksandar Mirelu prvo silovao, a nakon toga ubio.

Osumnjičeni je u istrazi detaljno opisao kako je ubio djevojku i rekao da je sve isplanirao. On je rekao da se o načinima za izvršenje zločina informisao na internetu, kao i da su ga najviše zanimale pravne posljedice zbog ubistva.

Potom je sa 50 uboda nožem ubio Mirelu, potom raskomadao njeno tijelo, a pojedine dijelove i pojeo, što je i obdukcija potvrdila. 

Mirela i Aleksandar su bili u vezi oko godinu i po dana, a nihovi prijatelji kažu da je bio bolesno ljubomoran. Ubica je inače poreklom Rus.

Ubica je tokom jednog od saslušanja priznao policiji da je pojeo neke delove žrtvinog tela, ali je nešto kasnije to opovrgao, tvrdeći da je to rekao kako bi ga smestili u samicu. Međutim, obdukcioni nalazi su nedvosmisleno potvrdili da je ubica govorio istinu kada je tokom saslušanja priznao kanibalizam.

Prema informacijama do kojih je nakon ubistva došao austrijski Javni radio-televizijski servis (ORF), ubica Mirele Batanović, je prije zločina promijenio ponašanje i duže vrijeme provodio na raznim forumima i internet stranicama povezanim sa okultizmom, nacizmom i sektama. Ubica je porijeklom Rus.

Epoha za koju veruje da će biti potpuno zaboravljena, pomalo podseća na razvojni put kulture u drugim evropskim državama, nakon pada socijalizma. Pročitajte njegove utiske: 



“Osamdesete u Rusiji bile su podeljene na dva petogodišnja perioda – jedan crn, jedan beo. Prvi je bio obeležen neverovatno živopisnom umetnošću – od nekrorealističnog filmskog žanra, do umetničkih radova Ilje Kabakova i hipnotičkog roka Pjotra Mamonova. 

Usledili su period perestrojke, restruktuiranja tokom kog je sve bilo na prodaju. 

Kraj ovog peroda obeležila je neka vrsta kulturne pustoši u kojoj su nekadašnje zvezde ili umrle, ili napustile Rusiju. 

Došlo je i do velike promene u samoj srži kulturnog života. Prostor koji je nakada bio u potpunosti cenzurisan i ideološki izolovan, počeo je da se otvara. 

Novac, koji je do devedesetih značio tako malo, odjednom je počeo da znači sve. “Prvosveštenici” ovog kulta novca bili su “gangsteri” nove Rusije. U jednom trenutku se s politike opšte zabrane prešlo na politiku “ništa nije nemoguće” i zemlja se susrela s nekom vrstom anarhije.

U teoriji, sve je zvučalo dobro: rodila se sloboda, krenulo se od iz početka s “neograničenim mogućnostima”. 



U praksi je, međutim, sve bilo izvrnuto. 

Sve što je antisovjetska generacija mladih činila svodilo se na lud provod. Dobar primer toga bilo je otvaranje klubova i diskoteka, kao i organizovanje ogromnih žurki kakva je bila Gagarin Party i Technoir. 

Takva vrsta provoda bila je izuzetno popularna, naročito među pripadnicima Komsomola, nekadašnjeg omladinskog ogranka Komunističke partije, koja je život posle raspada SSSR nastavila kao praktično gangsterska organizacija. 

Prvi pokušaji Natalije Vetličskaje i Ahelike Varum da naprave kvalitetnu pop muziku propali su zbog lukavih “producenata”, pa je na posletku rođen žanr poznat kao popsa. Kritičari su ga nazivali užasnim, ali su mu alternativa bili takozvani “shitrock” i ruske šansone. 

U jednom trenutku, kompletna pop kultura Rusije pomešala se u jedinstvenu “čorbu” glamura, kokaina i kriminala.

Dekadentno društvo s kraja 20. veka nije stvorilo ništa umetnički i intelektualno ubedljivo, što bi moglo da parira ruskim klasicima. 

Izuzetak je možda bila literatura, poput radova Viktora Pelevina i Vladimira Sorokina i delimično dela vizuelne umetnosti poput slika Vinogradov-Dubosarskog, Olega Kulika i fotografija Borisa Mihalkova. 

Masa nije stvorila nikakve artikulisane pokrete ili stilove i bila je otvoreno apolitična. 



Neverovatno je, ali istinito, da sve društvene turbulencije – od Čečenskog rata do ekonomske krize – nisu uspele da se odraze na kulturnu produkciju tog doba. 

S druge strane, fokus na medije je bio apsolutan. Za razliku od alternativnih pravaca iz osamdesetih koji nisu imali nikakav pristup profesionalnoj štampi, devedesetih je sve postalo podređeno masovnim medijima. 

Oni koji se nisu pojavljivali u popularnim magazinima (Ptyuch, OM) ili tv emisijama kao što su Dryoma i Cafe Oblomov, jednostavno nisu postojali. 

Veliki broj muzičara tog vremena nikada nije uspeo da ostavi neki važniji trag u kulturi, jer se nije uklapao u “radio format”. 



Kultura ovog doba ugađala je palanačkom mentalitetu. Za glavne sastojke odabrala je trendove iz masovne kulture, pa su tako nastali “ruski britpop”, “ruski Tarantino”, “ruska generacija X”. 

Većina artefakata te ere verovatno će biti zaboravljena iz sećanja ljudi, baš kao što su sa zemljom sravnjeni mnogi moskovski klubovi koji su tada bili glavna mesta u gradu”.

Lazar Petrović (22) iz Hrvatske napadnut je u lokalu "Park" u Okučanima, zbog puštanja "neprimerene" pesme na džuboksu.

"Svratio sam sa kolegom i koleginicom na piće. Ne idem tamo često, bio sam možda tri puta, pošto poznajem konobaricu", rekao je Lazar, dodajući da je u lokalu u trenutku tuče bilo oko desetak ljudi.

On je ustao da pusti pesmu na džuboksu, međutim, u trenutku kad su krenuli prvi taktovi pesme "Ja popio jesam. al' budala nisam" benda Žare i Goci, započeo je haos.

"Nije ti ovo Srbija, gasi to", tvrdi mladić da su govorili napadači pre nego što je dobio udarce po licu i glavi.

Tuča je trajala oko 1o minuta, dok Srbin nije izbačen kroz izlog lokala. Lazaru su dovikivali "je*em vam amter srpsku".

"Kad su me dobro isprebijali i ispsovali, pao sam u nesvest od bola u glavi. Nakon tri minuta sam se osvestio i kolega me je odvezao kući. Majka je odmah pozvala hitnu pomoć i policiju"

Posle snimanja u bolnici, lekari su ustanovili da mladić ima velike podlive i posekotine, bez povreda mozga. Kako navodi, policija je prolazila te noći ispred lokala kada se napad dogodio, ali su samo nastavili dalje.

"Razlog zašto su me tukli, je zato što sam Srbin! Tako su i mog brata pre dve godine isto pretukli u jednom kafiću. Nisam ih ničim izazvao, samo sam pustio pesmu", rekao je ovaj Srbin iz Hrvatske.

Inače, pesmu zbog koje je srpski mladić dobio batine, peva bend Žare i Goci, koji ima nacionalističke pesme, ali numera "Ja popio jesam, al' budala nisam" nema ništa sporno u svom tekstu po tom pitanju.

"Dobio sam šaku u lice. Pokušao sam da se branim, ali nisam dugo izdržao, posebno nakon što sam dobio koleno u glavu. Ne sećam se tačno šta se posle toga događalo. Osvestio sam se tek napolju nakon što mi je u pomoć priskočio prijatelj, inače Hrvatske nacionalnosti", kaže Lazar.

Prijatelj o kojem govori njegov je komšija Ante sa kojim se poznaje već dvadeset godina.

"Nismo nikome smetali, a nismo ni hteli probleme. Napali su ga jer je Srbin, ali uspeo sam da ih nagovorim da prestanu", dodaje Ante.

Lazar je u napadu zadobio povrede lica i modrice na oba oka. Jedno oko mu se potpuno zatvorilo, pa su mu doktori prepisali antibiotike i tablete protiv bolova. Najviše se boji, kaže, da će zbog povreda morati da miruje kod kuće i da će zbog toga ostati bez posla.

Lazar i Ante pričaju da se druže uprkos tome što ima ljudi koji govore da na bi trebalo.

"Znamo se već jako dugo, a ideja da treba da se mrzimo zbog prošlosti je luda. Obojica smo premladi, nismo učestvovali u ratu i smatramo da se to nas ne tiče", stiče Ante.

Novinari Jutarnjeg lista juče su posetili i kafić u kojem se dogodio napad. Gosti koje su su zatekli potvrdili su da je došlo do tuče, međutim negiraju da se radi o mržnji na nacionalnoj osnovi.

Tvrde da je mladić pretučen jer "njegovo ponašanje nije doličilo zemlji u kojoj se nalazi". Takođe tvrde da ne gaje mržnju prema Srbima, a to su potkrepili pesmama u džuboksu od kojih je većina srpskih, a hrvatskih nacionalnih pesama, kažu, kod njih nema

"Evo, kao što vidite, nema Tompsonovih pesama, a ovaj juče dobio je batine jer se bahatio. Čak smo na Fejsu vidjeli njegovu sliku sa kokardom na glavi", rekao je jedan od gostiju koji je priznao da je bio u kafiću tokom tuče, ali navodi da nije učestvovao u njoj.

Na pitanje zašto mu je toliko zasmetala pesma, odnosno o kojoj je pesmi zapravo reč i zašto smatra da je Lazar zaslužio da bude pretučen, novinari nisu dobili odgovor. Kratko su rekli: "Ne sećamo se pesme, ali gde je našao baš nju?"

"Ja popio jesam, al nisam budala" navodno je naslov sporne pesme Krajišnika Žareta i Gocija i radi se o ljubavnoj pesmi.

U požeško-slavonskoj policijskoj upravi potvrdili su da su primili dojavu o fizičkom sukobu koji se dogodio dvadesetak minuta nakon ponoći, u noći sa petka na subotu, a u kojem je učestvovalo više osoba.

Navela je kako policija ispituje osobe povezane sa događajem i kako još utvrđuju okolnosti. Mladić je zadobio lakše telesne povrede, koje se ne gone po službenoj dužnosti, ali ako se utvrdi da je reč o sukobu na nacionalnoj osnovi, počinitelji će biti kazneno prijavljeni zbog zločina iz mržnje.

Amanda Lindaut je kanadska novinarka koja je svojevremeno provela 15 meseci u zarobljeništvu u Somaliji.

Torturu koju je preživela teško je i zamisliti a ono što je najšokantnije u celoj priči je njena nedavna izjava da je svojim otmičarima sve oprostila i da je sa njima u kontaktu preko Fejsbuka.

Svoja iskustva pretočila je u knjigu koja opisuje događaje iz 2008. godine kada je ova novinarka je, zajedno sa australijskim fotografom, oteta u blizini Mogadiša, glavnog grada te afričke zemlje. U zarobljeništvu je provela 460 dana, a preživela je samo zahvaljujući konceptu "kuće na nebu" koja joj je bila utočište u najtežim trenucima zlostavljanja.

"Abdulah me je silovao, trpela sam strašne bolove, pokušavala sam da se odbranim i onda sam doživela nešto neverovatno. Bilo je to vantelesno iskustvo. Videla sam sebe odozgo", kaže Amanda.
Novinarka dalje navodi da je to bio trenutak kada je doživela prosvetljenje i shvatila da je jedina stvar koju njen mučitelj poznaje nasilje.

"Moji otmičari su proizvod rata i njih je rat oblikovao. Ta spoznaja mi je pomogla da izdržim. Shvatila sam da su i oni ljudska bića sa sopstvenim traumama i potresnim pričama. To nikako ne znači da su nevini, ali činjenica je da su proizvod kulture nasilja.

U svojoj knjizi "Kuća na nebu" Lindaut je ispričala i kako je uspela da se dokopa slobode. Naime, njena porodica je uspela da dođe do pregovarača koji je uspeo da se nagodi sa otmičarima i isposluje oslobađanje novinarke i fotografa u zamenu za 600.000 dolara.

Konačno su pušteni na slobodu u novembru 2009. godine.

Ubrzo nakon oslobađanja ona je osnovala fondaciju čiji je glavni cilj unapređenje kvaliteta života žena u Somaliji i Keniji. Vest o njenom humanitarnom projektu je dospela i do njenih otmičara pa joj je jednog dana na Fejsbuku stigla poruka u kojoj jedan od njih hvali njen rad sa mladim Somalijkama.

"To da su moji nekadašnji mučitelji svesni posla kojim se trenutno bavim i toga da nisu uspeli da me slome, za mene je najbolji osećaj zadovoljene pravde", završila je Amanda.

Dramatični status jednog Sarajlije na Fejsbuku juče je izazvao pravu pometnju u gradu.

"Da pozdravim jarana sa Sedrenika i da mu ovako javno, ali anonimno kažem i priznam da sam mu spavao sa ženom. Halali buraz, ali ne mogu više da to čuvam u sebi, ubi me savest. Drug s Bistrika", napisao je anonimni muškarac na Fejsbuk stranici Spotted: Sarajevo.

 

Sat vremena kasnije izvesni Denis mu je odgovorio: "Ja sam ženu prebio za svaki slučaj" , što je izazvalo pravu pometnju među članovima ove stranice.

Nije poznato da li je preljubnica iz ove priče, za koju se ne zna da li je istinita, pronađena i kakvu je sudbinu doživela.

Šveđani imaju predstavu o svojoj domovini kao o mirnoj i zemlji niske stope kriminaliteta. Otuda je još veći šok bio kada je u cik zore 23. septembra grupa kriminalaca odnela desetine miliona eura iz trezora kompanije za obezbeđivanje u mestu Vastberg, južno od Stokholma. Bila je to pljačka u stilu holivudskih krimi filmova, savršena operacija bez suvišnih poteza izvedena pred nemoćnim službenicima.

Helikopter se u četiri sata spustio se na krov zgrade kompanije za obezbeđivanje, u čijim je trezorima gotovina za bankovne automatske mašine za isplatu širom Stokholma. Najmanje dve osobe su se spustile niz konopce, do prvih prozora razbili ih i ušli u zgradu. Unutra su uz pomoć eksploziva otvorili sefove, pokupili novac i ponovo se uz pomoć konopaca popeli na krov. Zatim je helikopter odleteo. Zgrada je obezbeđena od napada sa zemlje, ali ne i iz vazduha. Otuda su policajci u automobilima imali mnogo muke da uđu u objekat pošto su aktivirani alarmi. Teško naoružani pljačkaši postavili su „ježeve" na prilazima zgradi i ostavili paket sa natpisom „bomba" u hangaru obližnje policijske stanice, čime je onemogućeno da odatle poleti helikopter. Kasnije se ispostavilo da je obaveštenje o bombi bilo lažno.

Helikopter koji su pljačkaši koristili bio je ukraden prethodne večeri i posle kriminalne akcije ostavljen je deset kilometara od zgrade. Razbojnici su nestali zajedno sa oko 100 miliona eura plena. U akciji niko nije povređen iako je u zgradi kompanije bilo 27 ljudi kada

Usledila je policijska akcija za koju u Stokholmu tvrde da je najveća u zemlji od one pošto je švedsku ministarku inostranih poslova Anu Lind u septembru 2003. ubio sin srpskih doseljenika Mijailo Mijailović. Firma za pružanje sigurnosnih usluga u kojoj se nalazio novac namenjen bankomatima ponudila je nagradu od milion dolara za bilo kakvu informaciju koja bi pomogla u hapšenju lopova.

Nekoliko ljudi je uhapšeno zbog sumnje u umešanost u spektakularnu krađu helikopterom. Uhapšeni su Goran Bojović (38), Goran Živković (29), Aleksandar Erikson (34), koji se sumnjiči da je pilotirao helikopterom, kao i Turčin Metin Akdag (37), Iranac Reza Madadi (31), poznati ultimafajt borac sa nadimkom Bijesni pas, i Peter Karlson (29). 

Erikson slovi za jednog od najboljih švedskih televizijskih producenata. Postoje indicije da je bio prisiljen da pilotira, a navodi se i da je imao kontakte sa obezbeđenjem opljačkane firme. Za četvrtog uhapšenog Petera Karlsona najmanje je podataka i javnosti je nepoznato kakva je bila njegova uloga u svemu ovome.

Neki od uhapšenih su prema švedskim medijima odrasli u južnom delu Stokholma i sredinom 1980-ih i i početkom 1990-ih bili članovi tzv. Fića bande. To je bila grupa koju su osnovali mladići poreklom iz bivše Jugoslavije i bavili su se krađama i ucenama.
Uhapšeni Goran Bojović nikada nije osuđivan, iako je u policiji označen kao „gangster"koji je pripadao Fića bandi. Drugi čovek poreklom sa ovih prostora Goran Živković, odrastao je u južnom delu Stokholma. On je bio osuđen zbog krađe smaragda vrednog 100.000 kruna. Dragi kamen kasnije je vraćen vlasniku. 

Nezvanično, beogradski mediji saznaju da je tada švedska policija tragala za još nekoliko osumnjičenih. Kako bi došli do što više informacije, gledali su i privatne fejsbuk profile. Tako je utvrđeno, pored ostalog, da je Bojović ,,fejsbuk" prijatelj sa Milanom Ševom, poznatim Srbinom koji je dugo boravio u Švedskoj, inače zetom Ratka Đokića. Đokić je slovio za ,,kralja" podzemlja u Švedskoj, a ubijen je maja 2003.

Navodno, švedska policija traga za organizatorom spektakularne pljačke, za koga se vjeruje da je u Beogradu. A to je upravo Ševo. Otuda su i švedski inspektori  boravili dosta dugo u Srbiji.
Srbin iz Bosanskog Petrovca Ševo, slovi za jednog od glavnih kriminalnih bosova u Švedskoj. Švedska policija, veruje da bi 40-godišnji Ševo, koji je pobegao iz tamošnjeg zatvora pre šest godina i sada slobodno živi u Beogradu, mogao biti blisko povezan sa jednom od najvećih pljački ikad izvedenih na švedskom tlu.
Ševo se iz rodnog Petrovca doselio u Švedsku sa roditeljima još 1978. godine. Javnosti je postao poznat kada je na čelu bande nasledio Dragana Joksovića Joksu, kada je ovaj 1998. ubijen na hipodromu u Stokholmu dok je čekao u redu ispred kladionice. Joksović je bio poznat u Stokholmu kao vodeći ,,mafijaš", ucenjivač restorana, upravljao je crnim tržištem za klađenje, prodajom krijumčarenih cigara i alkohola. I pored toga Joksović nije bio nikad osuđen za neki od ovih prekršaja pošto su svedoci iznenada gubili pamćenje i zaboravljali da su ga ikada vidjeli.

Prema izjavama zvaničnika u Beogradu, srpska policija upozorila je švedske kolege da se sprema spektakularna pljačka. 

Životni put “švedskog kuma” počeo je u siromašnoj bosanskoj porodici. Milan Ševo rodio se 1968. u malom gradu Bosanskom Petrovcu. “Imao sam dvije majice i jedan par cipela”, prisjeća se u knjizi “Švedski kum”, svojevrsnoj svojoj biografiji, koju je napisao švedski istraživački novinar Nuri Kino, a nedavno je objavljena u Švedskoj.

Kad je imao dvije godine, njegova se porodica prvi put preselila u Švedsku. Tri godine kasnije vratili su se u rodni kraj. Otac je odlučio sagraditi kuću na periferiji, no kako nije razmišljao o priključku na vodu i struju, kuća nije dovršena pa su propali planovi o velikom porodičnom domu.

Ušteđevina iz Švedske brzo se istopila, otac je počeo piti i uskoro je napustio porodicu. Ševina majka s troje se djece uselila u baraku koja im je trebala služiti kao skladište. Bili su jako siromašni i Ševo se sjeća da je često bio gladan. Nakon nekoliko godina u BiH, Ševo se 1979. s majkom, starijim bratom i sestrom vratio u Švedsku. Preko socijalne službe dobili su stan s četiri spavaće sobe, u jednom od predgrađa Stokholma. Peti razred počeo je pohađati u školi u Vĺrby gĺrdu i trudio se uklopiti.

Jedan od njegovih prijatelja volio je krasti. Ševo se ne sjeća zašto, no ubrzo je kralo čitavo društvo. Počeli su sa sladoledom, potom prešli na bicikle. Ševina majka nije primjećivala da joj sin dolazi kući u novim jaknama, stalno je radila i jedino joj je bilo važno da u frižideru uvijek bude hrane.

 “Kad gledam unatrag, mislim da je možda ipak škola trebala učiniti više. Trebali su imati više razumijevanja za samohrane roditelje koji nisu stizali kontrolisati djecu dok su se borili za opstanak”, kaže u knjizi Ševo.

U višim razredima osnovne škole počeo se tući. Njegovo društvo sukobljavalo se s grupicama iz drugih kvartova i škola. Ubrzo je došlo do sukoba imigrantske djece s mladim neonacistima. Stvoren je mentalitet bandi i suparnici su se međusobno tukli bez razloga. Ševu i njegove prijatelje odgajala je ulica, a krađe su u međuvremenu postajale sve ozbiljnije. Poenta je bila biti bolji i hrabriji od drugih. Tako se sticao ‘respekt’ društva.

Ševo je sve više markirao iz škole, a policija ga je sve češće lovila u sitnijim krađama. Zbog toga je dodijeljen hraniteljskoj porodic. S etničkom švedskom porodicom proveo je 18 mjeseci, a za to je vrijeme popravio ocjene i upisao školu za ugostitelje. Ta porodica imala je dva biološka sina njegove dobi i jednu posvojenu kćerku iz Afrike. Živjeli su u Estermalmu, bogatoj četvrti u centru Stokholma. Ševo se ipak nikada nije osjećao sasvim kao kod kuće i nedostajala mu je porodica.

U međuvremenu je u centru Stokholma upoznao ‘ljude iz grada’. Zločini su tamo bili veći - pljačkalo se sefove. Tamo je ležala velika lova, bilo je lako, a kazne su bile blage. Nakon što je napustio hraniteljski dom, vratio se majci u predgrađe. No više nije bilo povratka pljačkanju pijanih švedskih posjetioca kafana i ‘mažnjavanju’ torbica na motociklu.

Kako se Ševo pokazao izuzetno talentovan, za njega su zanimanje pokazali stariji Jugosloveni u kvartu. Polako su ga počeli voditi na manje ‘poslove’. “Kad su me prvi put poveli nisu me pitali želim li, samo su mi dali pištolj. Trebao sam držati ljude na nišanu dok oni ne pokupe novac. Iako sam se time kasnije hvalio vršnjacima, osjećao sam kako je to bilo pogrešno”, ispričao je Ševo. Tada je imao 16 godina.

Do tada je već počeo trenirati borilačke vještine. Treninzi su postali tačka oko koje se vrtio njegov svakodnevni život. U klubu je bio sedam dana sedmično i po dva puta dnevno. Počeo se i natjecati, a tada je upoznao Liama Norberga, budućega poznatoga švedskoga glumca. Na početku su bili rivali, trenirali su kod konkurencije, a Ševo je potom prešao u njegov klub. Tamo je upoznao i Paola Roberta, danas poznatog bivšeg boksera, koji se spominje u knjizi Stiga Larsona “Djevojka koja se igrala vatrom”. S 19 godina otišao je odslužiti vojni rok u Jugoslaviju.

Kad se vratio, pokušao je dati još jednu šansu životu u predgrađu i zaposlio se kao kuvar u hotelu Sheraton. No bilo je prenaporno i uskoro se vratio ulici.

Neverovatna priča o prijateljstvu i velikom obostranom poštovanju Josipa Broza Tita i tadašnjeg predsednika Narodne Republike Koreje, Kim Il Sunga, zabeležena je kamerom, a pre više od 40 godina plasirale su je Filmske novosti.

Kada je krenuo u svoju veliku posetu komunističkim zemljama, pre nego što je posetio Kinu, svratio je do režima u Severnoj Koreji. Tamo je dočekan uz najveće počasti, kakve do tada nisu viđene u svetu. Ono što su priredili Titu, pamtio je do kraja života. Legenda kaže kako je jedan vojnik pogrešio u protokolu, bio je odmah streljan.

Uostalom, pogledajte kako je Tito dočekan u Severnoj Koreji, sjajnim sletom kakav nije viđen do tada. Na desetine hiljade ljudi je koordinisano stvarala različite figure na jeziku dva bratska naroda. 

Na jednom bečkom trgu dvojica Albanaca napala su jednog srpskog mladića, ali su izvukli derblji kraj, pošto ih je momak dobro isprebijao.

Dvojica Albanaca napala su jednog srpskog mladića koji je mirno sa prijateljima pio piće u kafeu na Prateru. Oni su ga najpre vređali, a onda i fizički nasrnuli na  Srbina, inače za glavu višeg od njih.

Međutim, izvukli su deblji kraj pošto ih je momak obojicu dobro išamarao i namlatio bacajući ih po trgu kao krpene lutke.

Ko zan kako bi se sve završilo da se posle nekoliko minuta nije umešalo i jedan pripadnik obezbeđenja iz obližnje firme, na koga su besni Albanci takođe nasrnuli, ali su se ubrzo povukli kada je pozvao policiju.

Pogledajte kako ih je hrabri Srbin složio na zemlju.

 Ispred porodične kuće, jecaji i plač prekidali su bolnu tišinu. Malo je ko hteo da govori o ovoj nezapamćenoj tragediji. Prva komšinica Suada Džafić još ne veruje da mirne, tihe i povučene 17-godišnjakinje više nema

Tinejdžerka se obesila u utorak, a porodica nesretne devojke ostala je šokirana saznanjem da je njihova kćerka odlučila da digne ruku na sebe. Ispred porodične kuće, jecaji i plač. Malo ko želi da govoriti o ovoj nezapamćenoj tragediji. Prva komšinica Suada Džafić još ne veruje da više nema mirne, tihe i povučene 17-godišnjakinje.

"Niko ne može da veruje šta je uradila. Bila je fino dete. Nije se znalo za nju, bila je za deset", kaže Suada.

Kobnog jutra tinejdžerka je doručkovala sa svojom porodicom u staroj kući, posle čega je otišla u kuću, koja se adaptirala i gde su uskoro trebali svi da  pređu da žive.

"Tog jutra joj je došla i starija sestra sa detetom. Kako pričaju, sve je bilo najnormalnije. Doručkovala je s njima, igrala se sa sestrinim detetom i otišla u kuću koju rade. Ubrzo je tamo pronašla njena sestra obešenu. Užasna tragedija", kaže vidno uznemirena Suada.

Posebno ih je slomilo oproštajno pismo koje je ostavila, u kome traži oproštaj od svoje porodice.

"Ostavila je oproštajno pismo sa kratkom porukom: “Ovaj život nije za mene. Ja vama halalim, halalite i vi meni”, a onda je poruku zaokružila u obliku srca", kaže Suada, ističući da još niko ne može ni da nasluti šta je moglo da natera 17-godišnjakinju da okonča tek započetu mladost i život.

"Pokušavamo da shvatimo zašto je to uradila. Znamo samo da se požalila prijateljici iz škole da joj noći nikad nisu bile duže. Šta je razlog tome, jer joj je porodica, niko ne zna", kaže Nejra Handžić, čija se sestra druži sa sestrom nastradale.

Strana 63 od 66

Na našem blic vesti portalu, pronađite i najnovije vesti

maj 08, 2021 369

SVEKRVA MI JE REKLA DA JE IME MOG DETETA ODVRATNO: Očajna majka kaže da joj se sinu svi smeju, a muž misli da ona BAŠ PRETERUJE!

in Žena
Biranje imena za dete uopšte nije jednostavno jer roditelji obično gledaju da se to ime…
jan 30, 2021 798

ŠIPTAR I KUM: Kako je izbrisan najmoćniji KLAN na Balkanu

in Kriminal
Žarili su i palili kriminalnim podzemljem, sve dok policija nije odlučila uhvatiti se s…
maj 06, 2021 294

Haker koji tvrdi da je upao u sistem botova SNS objašnjava kako "rade"

in Društvo
Kako funkcionišu takozvani stranački botovi Srpske napredne stranke? Haker koji tvrdi da…
maj 06, 2021 768

PUKLA TIKVA IZMEĐU VODITELJA I VESE SIMONOVIĆA Kesić isteran na ulicu preko noći, kuka na sav glas, niko ga nije upozorio! Kliker leti iz Dorćol placa

in Društvo
Dečja igraonica "Kliker", koju, prema upućenim izvorima, između ostalih navodno vode…
apr 24, 2021 1277

KOJA ZVER! MITROVIĆI ISPRED PINKA UHVAĆENI U SPEJS-ŠATLU?! Obezbeđenje SVUDA, brzo UTRČALI u zgradu!(VIDEO)

in Paparazzo
Prvi čovek "Pinka" Željko Mitrović i njegova supruga, direktorka iste televizija Milica…
apr 12, 2021 1444

NEVIDLJIVA SRPSKA JEDINICA KOJA JE ŠOKIRALA NATO: Ovako je 252. oklopna brigada prebačena na Kosovo! OVO JE UŠLO U ANALE ISTORIJE!

in KiM
Nekoliko danas posle početka bombardovanja doneta je na najvišem nivou odluka o…
jan 23, 2021 937

Glumica Marija Petronijević bavi se poljoprivredom i sadi jagode

in Društvo
Glumica Marija Petronijević pre osam godina napustila je Beograd i vratila se u rodno…
maj 06, 2021 596

MILOV BRAT OD UJAKA RADI U BEOGRADU I PRIMA 7.500 EVRA MESEČNO! Pored astronomske plate, ima još i dodatne PRIVILEGIJE!

in Balkan
Maksimovića je Crna Gora 2004. postavila za zamenika direktora SMATSA. Uz platu, dobio je…
jun 03, 2021 228

MOJ JUGA JE PREŽIVEO BITKU NA KOŠARAMA, ALI NE I ONO ŠTO MU JE NATO DONEO! Ubio ga je rak, ali sećanje na njega neće nestati

in Društvo
Jugslav Zorić bio je heroj sa Košara koji je vodio bitku na Košarama, a potom i sa dva…
feb 18, 2021 495

MISTERIJA SAMOUBISTVA DIREKTORA MAŽESTIKA: Mija Gavran ispalio je sebi revolverski hitac u glavu u svojoj kući, u prisustvu porodice

in Kriminal
U ovom "nesporazumu", u kojem, ili je smrt žurila, ili je roba kasnila, sasvim izvesno…

PROMO MARKETING

Novosti dana Politika Ekspres 

Ekspres Politika predstavlja online magazin sa osvrtom na dnevno političku situaciju u Srbiji i svetu. Ovaj online news portal nije ni u kakvoj vezi sa kompanijom Politika AD koja se bavi izdavanjem magazina: Bazar, Politikin Zabavnik, Ilustrovana Politika, Viva, Svet kompjutera, Mali Politikin Zabavnik, Enigmatika i Razbibriga, kao i dnevnih novina Politika i Sportski žurnal, a koje izlaze pod firmom Politika novine i magazin. Politika Ekspres Online predstavlja poslednji pravi tabloid u Srbiji koji se nalazi među TOP 50 najčitanijih sajtova u Srbiji