Ćerka čuvene pevačice napokon rešila da progovori šta se stvarno desilo

Pevačica Merima Njegomir preminula je u novembru prošle godine u 69. godini, a o njena ćerka Ljubica Njegomir sada je otkrila šta se dešvalo tokom borbe njene majke.

Naime, ona je prvo počela da oseća nesnosne bolove u stomaku, zbog kojih nije mogla da jede.

Ona je prvo otkrila koliko je prošlo od Merimine dijagnoze kancera do njenog odlaska sa ovog sveta.

– Dva meseca i deset dana. Svi smo bili s njom, sve četiri sestre. Posvetile smo se tome da ona bude bolje i da se izleči. To je bio veliki udar za nas. I za nju, bila je više šokirana tom dijagnozom nego mi. Nije mogla da veruje. Ona je živela tako da smo mi mislili da će umreti od infarkta, nikako nismo mislili da će se desiti kancer – kazala je ona za Story.

– Stomak je počeo mnogo da je boli u aprilu, išla je kod doktora koji ju je lečio od helikobakterije, koju je posledično dobila od korone. Radila je ultrazvuk i svi su bili u redu. Nekoliko puta je pitala doktora da uradi magnetnu rezonancu, jer se žalila da je “čudno” boli. Bila je vrlo intuitivna, rekla mi je da se pribojava da se radi o pankreasu. Ali smatrali smo da doktori, koji su mislili da nema potrebe da se zrači magnetnom rezonancom, znaju najbolje. Kad su bolovi postali toliko jaki da nije mogla da jede, bez konsultacije s lekarom otišla je da uradi magnetnu rezonancu i dobila je dijagnozu – dodala je Ljubica.

– Tad je krenuo jedan rolerkoster ili vihor u kom ni mi ni ona nismo znali šta radimo od raznih informacija. Svi su lekari posle dijagnoze prognozirali brz kraj jer se mama kasno javila. Bili su pesimistični. Mi smo mislili da će uspeti da se izbori. Sve smo probali. Njoj je bilo loše tokom druge hemioterapije, tada se sve pogoršalo, dobila je i bakteriju od koje joj se razvila sepsa. Neki doktori su rekli da je ta bakterija u skladu s bolešću, ali dobila ju je u bolnici. Na kraju je zbog bakterije dobila sepsu i zbog nje preminula – navodi Ljubica.

– Od početka je moglo sve da bude bolje. Od početka je lečena helikobakterija. Kažu da rak pankreasa počne da boli tek kada se potpuno razvije. Činjenica je da je ona pet meseci svakodnevno išla kod lekara tražeći rešenje za bolove koje je imala. To je bio prvi put da se ona posvetila nekom svom bolu, i to aktivno, ranije nije išla kod lekara zbog bolova. Lečila se kod jednog beogradskog eminentnog doktora. Računala je da on zna, ali, eto, on nije znao ili nije video. Imala je pet različitih dijagnoza svog stanja dok nije otkriven kancer – kazala je, pa istakla da je Merima poslednje dane provela u bolnici.

– Prvo u jednoj, odakle smo je praktično otele i odvele u drugu. Morala je da ode u bolnicu jer je dobila visoku temperaturu zbog sepse – zaključila je za pomenut medij.fstor.

Posle mesec dana i razmenjenih bezbroj poruka, telefonskih poziva i pisama, par je ušao u vezu, uprkos tome što se nisu sreli još osam narednih meseci

Ljudi svoje partnere upoznaju na različite načine - neki na poslu, drugi preko prijatelja, a mnogi putem društvenih mreža ili aplikacija za upoznavanje.

Osim što ima prednosti, takav tip upoznavanja ima u svojih mana, jer ne znate ko se krije sa "druge strane ekrana". Međutim, Brea Suton (21) se zaljubila u serijskog provalnika, i to dok je on boravio u zatvoru. Ovo za nju nije bilo iznenađenje, budući da se sa Harlijem Vebom (31) povezala preko svoje prijateljice, koja je takođe bila u vezi sa zatvorenikom.

Posle mesec dana i razmenjenih bezbroj poruka, telefonskih poziva i pisama, par je bio oduševljen onim drugim. Ušli su u vezu, uprkos tome što se nisu sreli još osam narednih meseci. Zbog pandemije, bili su osuđeni samo na telefonske pozive.

Kako bi mu pokazala svoju ljubav, Brea je tetovirala i njegove inicijale, što mu je pokazala pri svom prvom odlasku u zatvorsku posetu. Od maja ove godine ona svog dečka posećuje svakodnevno, dok se telefonom čuju u proseku 15 puta dnevno.

Harli svoju novu devojku obasipa poklonima - šalje joj dizajnersku odeću, cipele, cveće, a kupio joj je i psa. On je i dalje u zatvoru na izdržavanju kazne.

Brea je svoju priču podelila na društvenoj mreži TikTok, a mnogi nisu bili blagonakloni kada je reč o njenom izboru partnera. Neki su je proglasili i sponzorušom. Ipak, Brea se ne obazire na takve komentare i kaže da i njenog mladića čekaju pokloni kada konačno izađe iz zatvora.

- Bila sam šokirana načinom na koji je on razgovarao, bio je tako lep i drugačiji od svih prethodnih momaka. Pomislila sam da je stvarno drag. Mesec dana potom sam shvatila da sam zaljubljena, kao i on - ispričala je Brea.

Uprkos Harlijevoj kriminalnoj prošlosti, Brea je uspela da se zamisli sa njim u budućnosti, zahvaljujući naporima da stvori bolji život za sebe. Kako kaže, on je radio na tome tako što je naučio sam da piše i čita u zatvoru. Naime, Harli je zbog vršnjačkog nasilja propustio formalno obrazovanje.

"Moji roditelji su ga prihvatili"

Brea uživa u vezi sa njim, iako se susreće sa ružnim komentarima. Međutim, kako bi ljude uverila u suprotno, i ona se trudi da mu vraća istom merom.

Par je imao sreće, budući da je vreme Harlijevog izlaska iz zatvora praktično prepolovljeno - on će neko vreme provesti u hostelu kao deo uslovne kazne. Brea planira da se preseli kod hostela, kako bi bila bliže svom dragom, dok zajedno ne budu mogli da kupe dom.

Osim neprijatnih komentara, Brea se suočava i sa zabrinutišću svoje porodice; međutim, odlučna je da to ne može da stane na put njihovoj vezi i da će svima pokazati da su Harli i ona stvoreni jedno za drugo.

Kako je prenela, iako u početku njeni roditelji nisu shvatili njenu vezu, sada su prihvatili svog zeta koji je trenutno u zatvoru. Osim toga, veliku podršku, tvrdi, ima i od svojih prijatelja kojima je njena sreća najvažnija.

Duge 34 godine radila je Dobrila kao medicinska sestra u Srbiji, uvek u nadi da će biti bolje i njoj, ali i njenim kolegama i mlađim generacijama, koje stižu.

“Ništa nije išlo ka boljem, nego je situacija postala gotovo bezizlazna, jedini način da se spasemo je da odemo. Posle 34 godine rada, bilo mi je svega dosta. Stalno sam menjala radna mesta jer sam 12 godina bila na čelu Sindikata medicinskih sestra i tehničara pa sam bila trn u oku direktorima. Radila sam na pedijatriji, u stacionaru, na opštoj medicini, kućnom lečenju, na rendgenu, dijagnostici. Mnogima će biti čudno, ili smešno, što neko u mojim godinama odlučuje da okrene novi list, ali nisam videla drugi izlaz“, priča Dobrila u razgovoru za „Novu“.

Pre velike odluke, danima je razmišljala od čega će živeti kada ode u penziju.

„Znala sam da penzija neće biti dovoljna da pokrijemo sve troškove, posebno jer mi je suprug u invalidskoj penziji, i posle 37 godina radnog staža, prima 16.600 dinara mesečno. Treba da ide na operaciju karotide, rekli su nam da u državnom zdravstvu neće dočekati termin, a privatno su tražili 5.000 evra, pa odakle mi to da platimo? Samo na njegove lekove ode mnogo para. Tako sam odlučila da se rešim muke zvane ‚posao u zdravstvu u Srbiji‘. Za sedam godina, koliko mi je ostalo do penzije, više ću zaraditi nego što će mi penzija u Srbiji obezbediti za 34 godine rada“, naglašava naša sagovornica.

U Nemačku je otišla usred pandemije koronavirusa, u aprilu ove godine.

„Pukao mi je film, kada sam posle svih ovih godina, završila na radnom mestu u kovid ambulanti na rendgen dijagnostici, gde me je maltretirala direktorka. Osim što mi je ukidala dodatke, pravila je i razne smicalice, ne bi li me iznervirala, i dovela do otkaza. Rekla sam joj ‚dosta je bilo, ja odoh!‘. Agencija mi je našla poslodavca. Sredili su mi dokumenta, davali mi časove nemačkog, posredovali u dobijanju vize i kupili su mi kartu za Nemačku. U gradu u blizini Manhajma, na stanici me je sačekala upravnica doma za stare, gde sada radim“, priča Dobrila.

U prvih šest meseci svi su na probnom radu, a onda sledi prva plata.

„Bruto plata za negovatelja je 2.000 evra, a neto oko 1.700, i to sam radila u početku. Posle šest meseci priznata mi je diploma u Nemačkoj. Sada kao medicinska sestra zarađujem 3.200 evra, a u Srbiji plata mi je bila 55.000 dinara“.

U Srbiju se ne bih vratila ni u najvećem ludilu, naglašava Dobrila.

„Kakve god uslove da mi ponude, ne bih se vratila. Ono što medicinske sestre u Nemčakoj rade, to je smešno. Dele tablete, mere šećer i pritisak, daju insulin i previju po koju ranu, a u Srbiji medicinske sestre su rudari! Uslovi života su ovde drugačiji, sa prosečnom platom normalno se živi. Od poslodavca smo dobile kuću i tu živimo nas četiri žene iz Srbije. Sve smo medicinske sestre. One su mlađe, imaju oko 40 godina. Inače, medicinske sestre iz Srbije beže gde god stignu. Ni pandemija nas u tome ne sprečava, jer su ljudi izgubili svaku nadu. Zdravstvo u Srbiji nije pred kolapsom, već je odavno u gorem stadijumu“, tvrdi.

Dobrila je u Srbiji ostavila bolesnog muža i majku, sina i unuče, pa odlazak u Nemačku u njenim godinama, nije bio lak.

„Bilo mi je teško. Prvih mesec dana imala sam krizu, ali sam sebi rekla, ne vraćam se, znam zašto sam ovde. Kad odem u penziju vratiću se, jer imam unučiće. Ćerka mi živi u Italiji, pa ću da putujem malo kod nje, malo kod sina, a finansijski će mi to omogućiti upravo ovo što sada radim. Sin i buduća snaja su zdravstveni radnici, pa im poručujem ‚nek vam je Bog u pomoći‘ sa zdravstvom u Srbiji“, kaže naša sagovornica iz Nemačke.

Povećanje od osam odsto na zaradu je poniženje

Zdravstveni radnici u Srbiji su preplašeni i istraumirani, a sad ih još i ponižavaju, smatra Dobrila.

„U bolnicama u Srbiji su međuljudski odnosi nikakvi. Svi su besni, revoltirani, ljuti, to je užas. Ljudi su zaplašeni, svima se preti, direktno ili indirektno. Vlast najavljuje povećanje za osam odsto na zaradu od januara, a time ponižavaju ljude koji se lome od posla, dok sve poskupljuje. Ne znam da li su toga uopšte svesni i da li ih je briga?“, pita Dobrila Panić, medicinska sestra iz Nemačke.

Glumac Branko Janković već šest godina se uspešno bavi kozarstvom. Počeo je od jednog stada od 20 koza, a danas ima 900 koza, mlekaru i restoran u izgradnji. Ekskluzivno za 24sedam otkriva da pokreće nešto potpuno novo.

On je najbolji primer toga da nemoguće ne postoji. Odrastao je u malom, ruralnom selu Gunjaci nadomak Valjeva, školovao se u Banjaluci, diplomirao je glumu i postao jedan od najtraženijih glumaca u tamošnjem pozorištu. Ostvario je niz uloga u popularnim domaćim serijama, a onda je poželeo nešto više - da razvija sopstveni biznis.

U jednoj od čestih poseta svom rodnom kraju, shvatio je koliko je kozarstvo zanemarena a lukrativna grana stočarstva. Malo je poznato da koza daje više mleka od krave, u odnosu na svoju telesnu masu. 

Uz pomoć porodice, oca i majke, oformio je jedno stado, ali je u proteklih šest godina napravio čudo. Uspostavio je kooperaciju sa drugim gazdinstvima koja mu daju mleko, pa tako pod svojom firmom “Koza nostra” danas ima oko 900 koza.

Otvorio je mlekaru, proizvodi niz zanimljivih namirnica, od liofiliozovane kozje surutke, preko mladog kozjeg sira, do halumi sira i ovčijeg sira iz mešine. Danas sva domaćinstva u njegovom selu, od centra do najudaljenijeg zaseoka, žive na neki način od “Koza nostre”, ili kao kooperanti ili su zaposleni u mlekari.

Najnovija Brankova opsesija je da napravi restoran-vodenicu “kod vampira” u svom selu. Naime, u želji da spoji glumu, odnosno naš najpoznatiji horor film “Leptiricu”, književnost, odnosno Milovana Glišića koji je prvi pisao o srpskom vampiru, a potiče iz ovog kraja, i činjenicu da je vampir jedina srpska reč koja je ušla u svetske jezike, sagradio je vodenicu na potoku u blizini svoje rodne kuće.

U toj vodenici, u vodeničarevoj sobi zamišlja restoran za 10 ljudi, na terasi ima mesta za još toliko, po obližnjim padinama trčkaraju kozice, dok se gosti služe domaćim đakonijama, kačamakom sa kozjim sirom, jaretinom u mleku i domaćim salatama...